ISTRAŽIVANJE OTKRIVA ŠOKANTNE PODATKE Evo koliko Srba zapravo sređuje kuću
Žene koje dobro zarađuju, visoko su obrazovane i dobro pozicionirane u društvu poslove u kući rade neznatno manje
Foto: Printscreen/K1
Kada bi žene bile plaćene po tržišnim cenama za poslove koji obavljaju u domaćinstvu zarada bi iznosila oko 72.000 dinara, pokazalo je najnovije istraživanje Akademije ženskog preduzetništva iz Novog Sada.
Do te računice se došlo obračunavanjem prosečne tržišne satnice za poslove koji se najčešće obavljaju u kući. Ukoliko žena radi četiri sata dnevno, koliko žene u proseku provedu u neplaćenom radu u domaćinstvu, po ceni od 600 dinara po satu lako se dolazi do navedene računice.
Međutim, šta to treba da znači, ko bi taj rad ženama i domaćicama trebalo da plati, ali i koliko partneri dele kućne poslove danas u Srbiji objasnili su gosti jutarnjeg programa na K1 televiziji. Irena Fiket iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju rekla je da sva ova istraživanja ukazuju na to da su u Srbiji i dalje duboko ukorenjene rodne uloge. Pa tako, žena uglavnom preuzima tradicionalnu, patrijahalnu ulogu na sebe, a koja se prema rečima Irene Fikret, veoma malo vrednuje.
"Ovaj neplaćeni rad žena bi najpre trebalo da se vrednuje u porodicama", objasnila je Irena i dodala da procenat koliko muškarac, a koliko žena rade u kući zavisi od nivoa obrazovanja, ali i drugih stvari. Pa tako, žene koje dobro zarađuju, visoko su obrazovane i dobro pozicionirane u društvu poslove u kući rade neznatno manje.
"Najugroženije su žene u ruralnim sredima gde one preuzimaju skoro sve poslove, bar duplo više, pa čak i ako imaju stalno zaposlenje", istakla je Irena i dodala da se poslovi u kući dodatno povećavaju kada na svet dođu deca. Dragoslav Bokan, reditelj smatra da je najveća opasnost toga banalizacija porodice.
"Postoje oni koji rad u porodici doživaljavaju kao dar i privilegiju i raduju se tome. Ima onih koji u tome nalaze radost, ali i onih koji to rade mehanički", objasnio je reditelj i dodao da bi plaćanje ovih poslova moglo da bude opasno za one kojima to ne predstavlja poteškoću, već čistu ljubav i želju. Ipak, reditelj Bokan smatra da bi profesionalizacija uloga domaćice trebalo da ugleda svetlost dana i da dobije neku vrstu podrške, jer bi to moglo potencijalno da utiče i na natalitet.
I za kraj, psiholog Željko Mašović smatra da se promenio duh vremena i da danas očevi sve češće pomažu oko kuće i porodice, sticajem okolnosti, pogotovo kada je žena dosta angažovanija na poslu, te nema dovoljno vremena da se tome i posveti.