Istraživanje otkrilo: Kako odlaganje alarma utiče na nas?

Prema novoj studiji sa univerziteta „Notr Dam" u Indijani, 57 odsto odraslih ljudi obično vole da posle oglašavanja budilnika još malo odremaju, tako da je potrebno i nekoliko „zvonjenja" da bi se konačno probudili i ustali iz kreveta. Naučnici su upozorili na štetnost odlaganja sa argumentom da to može da remeti naše cikluse spavanja, jer isključivanje budilnika i povratak u san - dovodi do toga da naše telo „misli" da smo u sledećem ciklusu spavanja, koji se ometa kada se zaista probudimo. Uprkos ovoj teoriji, zapravo nema mnogo podataka o efektima odlaganja ustajanja.

„Većina onoga što znamo o dremanju preuzeto je iz podataka o snu, stresu ili srodnim ponašanjima", rekao je Stiven Metingli, vodeći autor studije i postdoktorski istraživač na „Notr Damu", koji je studiju radio sa kolegom Aronom Strigelom, profesorom računarskih nauka i inženjering.

„Budilnici, pametni telefoni, svi imaju dugmad za odlaganje. Medicinski establišment je generalno protiv upotrebe tog odlaganja, ali kada smo krenuli u potragu za činjenicama koje nesporno to dokazuju - nije ih bilo. Sada imamo podatke koji dokazuju koliko je to uobičajeno ponašanje, a još uvek ima toliko toga što ne znamo o praksi dremanja posle budilnika", naveli su autori.

Studija je obuhvatila 450 odraslih koji su radili puno radno vreme i ispunili dnevne ankete i upitnik o svojim navikama u spavanju.

Uređaji koje su nosili su takođe korišćeni za merenje trajanja spavanja i otkucaja srca učesnika. Nalazi objavljeni u časopisu Sleep pokazuju da su žene za 50 posto više dremale od muškaraca.

U međuvremenu, studija je takođe razmotrila preferencije o tome - kada učesnici vole da spavaju i bude se, i otkrila je da tip „sova" češće voli da drema, i da su generalno takvi ljudi - umorniji.

Međutim, to ne znači nužno da postoje uzročne veze između budnosti do kasno sa manjom aktivnošću.

„Ove statistike ipak predstavljaju rezultate na osnovu tek malog broja ljudi", primetio je Metingli.

„Nemamo saznanja o različitim starosnim grupama kao što su tinejdžeri, članovi domaćinstva sa nižim prihodima ili bilo koga iz grupa koje su iz raznih razloga - više lišene sna od ispitanika iz ove studije", dodao je.

Iscrpljenost kao osnovni razlog Inače - „Ne mogu da ustanem iz kreveta na prvo zvonjenje budilnika" i „Zato što mi je udobno u krevetu" - bili su glavni razlozi i odgovori za odlaganje ustajanja.

Iako su ti razlozi povezani, istraživači su istakli da iscrpljenost može biti razlog za ignorisanje budilnika, jer u Centru za kontrolu bolesti procenjuju da jedan od tri Amerikanca ne spava dovoljno.

„Veliki broj ljudi drema i odlaže zvonjenje budilnika za buđenje jer je toliko mnogo ljudi - hronično umorno", rekao je Metingli.

Iako su istraživači priznali da je „preporuka protiv odlaganja - dobro utemeljena", ipak su istakli neke prednosti odlaganja.

„Ako odložite i budete budniji kada sednete za volan i idete na posao, to bi moglo biti dobro i korisno", rekao je Metingli.

„Neki stres može biti dobar - zato imamo odgovor, i ima vremena i mesta za to. Možda postoje slučajevi kada je pritiskanje dugmeta za odlaganje zaista korisno", kažu autori studije.

Metingli i Strigel kažu da je potrebno više istražiti negativne efekte dremanja i savetuju ljude da slušaju šta je potrebno njihovom telu kada je u pitanju dovoljno sna.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI