Nutricionista Ana Todorović o moćnom plodu ŠIPKA odličnom za UBLAŽAVANJE PREHLADE

 

 

U drevnoj Grčkoj cvetovi šipka, odnosno šipurka, smatrali su se kapima krvi boginje ljubavi Afrodite. S druge strane, Stari Sloveni ovu biljku nazivali su simbolom ljubavi, lepote i mladosti. Šipak pripada rodu ruža, porodici Rosaceae, a jedna je od najstarijih biljaka korišćenih u ishrani i lečenju. Često nailazimo na njega pokraj puta i ne znajući koje blago nutrijenata, minerala i vitamina krije ova biljka.

 

CVET, PLOD I LIŠĆE

Šipak raste u obliku razgranatog listopadnog grma. Od kasnog proleća do sredine leta krase ga beli i ružičasti cvetovi, od čijih se latica prave džemovi i sirupi.

Bobičasti plodovi su dužine od jednog do dva centimetra, okruglastog do eliptičnog oblika, slatko-kiselog ukusa.

Koriste se i kao dodatak jelima - salatama, jogurtima, frapeima i sl. 

Lišće šipka se osušeno koristi za pripremu čajeva. Ono je, kao i plod, izvrstan izvor vitamina C. Bere se kada je vrlo mlado, a potom i suši u svrhu pripreme čajeva.

 

NUTRITIVNI SASTAV

Plod šipka sadrži veliki procenat voćnog šećera - 22 odsto, belančevina 3,6 odsto i masti 0,7 odsto. Posebno je bogat vitaminom C (1.700 mg/100 g), zatim sadrži vitamine B1, B2, nijacin (B3) i karotene (provitamin A), vitamin E, a sadrži i minerale; kalijum, kalcijum, cink, magnezijum, natrijum, fosfor, gvožđe, bakar i cink. Bogatstvo vitaminom C šipak čini izuzetno lekovitim jer taj vitamin učestvuje u različitim fiziološkim procesima u ljudskom organizmu, učestvuje u fiksaciji kalcijuma u kostima, ubrzava detoksikacijske procese u organizmu (razgradnja nitrata, amina, nikotina, kancerogenih materija i teških metala), deluje antistresno, učestvuje u mnogim metaboličkim procesima, sintezi kolagena i steroidnih hormona...

Poboljšava rad probave i bubrega - sadrži voćne kiseline koje podstiču varenje i važan je u prevenciji bubrežnih i mokraćnih kamenaca. Pomaže kod svih želudačnih tegoba: zaustavlja dijareju, nadražaj želuca i povraćanje, blagotvorno utiče na želudačnu sluznicu. Ima diuretsko svojstvo te oslobađa od toksina.

ŠTITI OD VIRUSA, DELUJE PROTIVUPALNO

Flavonoidi sadržani u šipku štite ga od patogena iz okoline, kao što su bakterije i virusi.  Vitamin C najsnažnije je sredstvo protiv infekcija, zbog toga je šipak odlično sredstvo za jačanje imuniteta i prirodna pomoć oporavku organizma nakon bolesti.

Naučna ispitivanja potvrdila su da šipak deluje protivupalno, smanjuje tegobe kod reume, artritisa, gihta, bolova u kostima.
Štiti od stresa i hormonske neravnoteže - pomaže kod menstrualnih tegoba, ublažava glavobolje, migrenu i vrtoglavicu.

Osim svega navedenog, šipak je prepoznat i u kozmetičkoj industriji, usled bogatog sadržaja voćnih kiselina koristi se za negu i zaštitu kože, smanjivanje proširenih pora i čišćenje kože. Za bolju muikrocirkulaciju, tonus kože, za smanjenje depigmentacije i nepravilnosti na koži i obnavljanje sluznice.

 

antrfile

RECEPTI

Domaći džem od šipka

Zreli i na suncu omekšani šipak očistiti od semenki i dlačica. Mesnati deo šipka sameljite i pomešajte s jednakom količinom šećera (ili eritrola ili kokosovog šećera ) i vode. Kuvajte na umerenoj temperaturi, a kad voda ispari i šipak potpuno omekša, propasirajte i ponovno zakuvajte dok se ne zgusne. Dodajte malo limunovog soka.

 

Mešavina za čišćenje krvi

Pomešajte 20 g šipka, 10 g listova breze i 10 g pirevine. Prilikom pripreme čaja, kašičica mešavine se prelije šoljicom kipuće vode, ostavi da pokriveno stoji 15 minuta i procedi. Pije se 3 šolje čaja dnevno.

 

Čaj protiv prehlade i gripa

Pomešajte 30 g šipka, 20 g cvetova lipe, 20 g cvetova zove, 10 g pelina, i 1 kašiku čajne mešavine preliti sa 2,5 dl kipuće vode. Pokriveno ostaviti da odstoji 10 minuta i procediti. Čaj po želji zasladiti medom. Uzimati 2-3 puta dnevno, poželjno je dodati malo ceđenog limuna kada se čaj prohladi.

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI