SRPSKO JELO NA KOME SU ODRASLE GENERACIJE Ovaj obrok je recept za dugovečnost

Svi znamo da je kopriva zdrava. Da mogu, naše bake bi je proglasile svetom biljkom. Ovo su sve dobrobiti koprive: Jača zube i kosti, odlična je za mineralizaciju u dobu rasta, trudnicama i dojiljama. Obezbeđuje dnevni unos kalcijuma u svakodnevnoj ishrani.

Bogata je magnezijumom pa sprečava tegobe cerebralne, vaskularne, muskularno-tetanične i visceralne prirode. Kopriva osigurava potrebne količine cinka čiji nedostatak dovodi do poremećaja.

Ima dovoljna količinu vitamina K koji sprečava pojavu krvarenja, a njegov značaj za organizam i svakodnevno prisustvo u hrani razlog je da ga popularno nazivaju „faktor dugovečnosti“. Stvaranje hemoglobina pomažu gvožđe, bakar i vitamin C, a mangan pomaže aktiviranje gvožda iz depoa, pa je njena svakodnevna upotreba prava preventiva anemije.

Kopriva čini čuda za zdravlje i lepotu: Jedna biljka, mnogo čudesnih primena!

Stari recept za jelo od koprive:

Potrebno: Oko 20 vrhova mlade koprive (može i više, ako imate); 1 glavica crnog luka, 1 kašika masti, 5 komada jaja, malo mleka, malo kajmaka.

Priprema: Koprive obarite u vreloj vodi (najviše 5 min da ključaju u vodi). U tiganju na masti propržite crni luk sitno iseckan, pa mu dodajte obarene koprive. Sve dinstajte najviše 5 minuta pa prelijte umućenim jajima u koja ste dodali malo mleka i malo kajmaka. Sve posolite i poslužite za doručak, a može i za neki drugi obrok.