POMAGANJE DRUGIMA JE ZDRAVA BUDUĆNOST ČOVEČANSTVA Omiljena voditeljka Tamara Grujić o emisiji „Radna akcija“, ali i o predstojećem prazniku

Foto: Alo/Alo!/Aleksandar Nalbantjan

Alo!/Aleksandar Nalbantjan

 

Malo je onih emisija na televiziji u kojima možemo videti humanost i empatiju prema drugima. Ipak, jedna od retkih emisija koja to pokazuje jeste „Radna akcija s Tamarom“ (TV Prva, sredom, 21h). Upravo je voditeljka ove zanimljive emisije Tamara Grujić govorila o izazovima s kojima se susreće na terenu, ali i o tome kako će proslaviti praznik.

 

Da li je teško realizovati emisiju u kojoj renovirate domove porodicama u Srbiji koje su socijalno ugrožene?

- Nimalo nije jednostavno. Punih sedam godina radimo emisiju gde dve trećine godine provodimo na terenu, a to čak nije najteža stvar s kojom se suočavamo. Svaka sezona donosi svoje poteškoće, nekada je to kraj koji ima teži pristup kućama zbog karakteristike terena, nekada nam poteškoće prave nekontrolisani troškovi ili promene sponzora, nekada se potrefi da su kuće jednostavno veće i teže za rad od uobičajenih koje su standard u našoj produkciji. Sezona koja se trenutno emituje je u Republici Srpskoj, prenosili smo skoro svu robu preko granice, teren je bio veoma težak, kao vremenski uslovi, ali je zato i najslađa za gledanje.

 

Imate li parolu po kojoj se vodite kada je novinarski posao u pitanju?

- Biti iskren i dostojanstven, poštovati nečije teško stanje, ne isticati ga kao otežavajuću okolnost već dostojanstvenu borbu u ovom svetu.

 

Koji vam je najveći izazov s kojim ste se susreli na terenu?

- Izazovi su različiti, emisija je veoma teška za realizaciju. Ona je skup svih terenskih filmskih i serijskih iskustava koje jedan dobar organizator može da ima. Od poteškoća u građevinskom smislu, kiše i lošeg vremena koje ne možete predvideti na duge staze, do zdravstvenog biltena bilo kog člana ekipe. Planiramo snimanje koje se ne prekida.

Foto: Alo/Alo!/Aleksandar Nalbantjan

Alo!/Aleksandar Nalbantjan

A najsmešniji?

- Iz ove perspektive najsmešniji momenat bio je kada nam je skripterka na početku snimanja jedne sezone dobila ovčije boginje, a pola ekipe nije znalo da li ih je preležalo ili ne. Nedelje pred nama smo ostavili da pokažu kako ćemo proći. Na sreću, niko se više nije zarazio.

 

Koliko rad sa suprugom na terenu može biti izazovan?

- Može da bude veoma izazovan i bio je na samom početku snimanja u organizaciji naše produkcije. Ipak, čovek mora da gleda samo dobre strane u odnosu i da bude tolerantan na mane. Naš odnos bi bio besmislen da ne radimo zajedno jer ovaj posao podrazumeva veliko odsustvo. Tako sam i ja zahvalna na Vukovom znanju iskusnog organizatora, a on meni na autorskom i novinarskom pečatu, kasnije i na umešnosti za pronalaženje sponzora i ostalih stvari. Dobro se nadopunjujemo.

 

Da li vam je i koliko nezgodno da idete na teren širom zemlje sada kada vam je ćerka starija, pa joj je potrebna dodatna pažnju?

- Najteže je ipak bilo kada je bila beba. Boravili smo u kamperu, tamo sam je kupala, tamo je spavala preko dana, i imali smo stalni pritisak da se ne razboli. Sada je ipak lakše, hoda, priča, igra se s članovima ekipe i majstorima. Gleda na njih kao na članove porodice.

 

Serijal koji se emituje posvetili ste pokojnom glumcu Nebojši Glogovcu. Kako se osećate sada kada mu ispunjavate želju - da obnovite kuće u Republici Srpskoj, odakle je on?

- Nebojša je rođen u Trebinju, a roditelji su mu rodom iz Nevesinja. Renovirali smo kuću jednoj porodici u Nevesinju i tamo smo posetili rodnu kuću njegovog oca, mesto na kojem je Nebojša voleo da bude i da jaše konja s dedom. Drago mi je da sam uspela da mu ispunim obećanje. To je umetnik koje je zadužio našu naciju, najmanje što možemo je da čuvamo sećanje na njegovu ličnost. Mi smo ga spomenuli nekoliko puta u ovoj sezoni.

 

Nosilac ste mnogih nagrada i priznanja za dobročinstvo i humanost. Kakav je osećaj kada primate ovako značajne nagrade?

- Nema nikakvog posebnog osećaja, niti ja radim ovaj posao zbog nagrada. One dođu i prođu. Lepo vam je u trenutku primanja nagrade, ili u trenutku kada vam neko javi da ste dobitnik, ne može čoveku da ne bude drago. Ali nagrade često nisu pravi ekvivalent nečije vrednosti. Ne treba se njima opterećivati, to želim da kažem.

 

Svakodnevni život nas je otuđio, okrenuli smo se sebi, manje se družimo i pomažemo. Koliko je važno da saslušamo druge i pomognemo ako možemo?

- Pomaganje drugima je jedina zdrava budućnost čovečanstva. Sve ostalo može da se kompjuterizuje osim emocija i doživljaja, prave ljubavi i prijateljstva. Bez toga je ljudski život obesmišljen.

 

Kako vi proslavljate Uskrs?

- Kada smo u Beogradu, onako kako običaji nalažu. Mada svaki slobodan trenutak moram da priznam koristimo za odmor ako ne snimamo. Ove godine bićemo kod prijatelja u Beču.