"NI JEDAN SERVIS NIJE VREDAN DEČJE SUZE" Tekst za koji Jelena Đoković moli da ga pročitamo

Prema tradicionalnom roditeljstvu, sva pažnja i fokus usmereni su na decu, dok se svesno roditeljstvo bavi roditeljem.

– Deca mnogo upijaju od svojih roditelja, od šablona ponašanja, međuljudskih odnosa, kako reaguju u situacijama, posmatraju svet. Sve to prenose dalje kako odrastaju – kaže Jelena Đoković, globalna direktorka Fondacije Novak Đoković, koja pomaže roditeljima da posmatraju svoju decu sa pozicije celovitosti i da im budu podrška.

Sada je Jelena u tom duhu na Instagramu zamolila sve svoje pratioce da pročitaju jednu priču.

Kada sam bila mala, majka me je uvek kažnjavala za bilo kakve greške. Bilo da sam prosula brašno, razbila tanjir, uprljala haljinu, zbog svega bih nadrljala. A bila sam jedno od one dece kojima se to neprestano dešavalo bez ikakve loše namere.

Jednom je moja majka bila poslata da bivšoj koleginici, koja je odavno u penziji, u ime svog preduzeća čestita godišnjicu. Pošto nije imala kome da me ostavi, morala sam da idem sa majkom. Baka je imala oko 75 godina, a na polici je imala divan porcelanski servis sa malim cvetovima biljke dan i noć. Za goste, naravno. Domaćica je odlučila da nam posluži čaj i dok sam se vrtela okolo, pokušavajući da pomognem, razbila sam jednu od ovih šoljica.

Majka me je ošamarila i počela da viče. Plačem, plašim se još jednog udarca, usta mi drhte. Onda me baka uhvati za rame, odvede od majke i reče joj:

– Prestanite da vičete na dete. Šta je tako strašno? A da ste vi razbili šolju, da li bih i ja morala da vičem na vas?

Mamu je bilo sramota i nije rekla ništa. Starica je nastavila:

„Oslikan komad porcelana nije vredan ni dečijih suza ni vaših živaca. Gledajte to ovako, servis je bio za šest ljudi, a sada je za pet. Da, više od troje mi neće odjednom doći u životu. A čak i ako dođu, pa šta, zar ne mogu da piju iz običnih šoljica?

Zatim je izvadila novu šoljicu i sipala čaj kao da se ništa nije dogodilo.

A kad smo polazili kući, baka je tanjirić koji je ostao bez para umotala u novine i pružila mi ga.

Danas se vie ne sećam njenog imena, ali ovu lekciju smo upamtile i ja i moja majka do kraja života. Mada mi ona, naravno, to nikad nije priznala.

Ona više nije živa, a tanjirić je u mom stanu. Kad su mi deca nevaljala, oči mi padnu na cvetove biljke dan i noć, i više nemam želju da vičem ili da ih udarim.

U pitanju je tekst koji je objavio portal Detinjarije i koji prenosimo u celosti, a tiče se kažnjavanja dece.