Otrov za telo, menjajte navike: Ova hrana je provereno najgora za vaš organizam, a evo čime da je zamenite, mnogo je bolje

Nije tajna da ono što jedemo utiče na naše zdravlje. Ali sada, zahvaljujući novoj studiji, imamo bolju ideju o tome kako konzumacija ultraprerađene hrane utiče na telo i šta se dešava kada je izbacimo iz svoje ishrane.

Istraživači su otkrili da su učesnici studije primetili značajna poboljšanja u svom zdravlju – uključujući više energije i gubitak od prosečno 3,49 kilograma – nakon što su smanjili unos ultraprerađene hrane za gotovo 50 %.

Ultraprerađena hrana uključuje stvari poput slatkih i slanih grickalica, prerađenog mesa, pakovanih smrznutih predjela, instant supa i zaslađenih napitaka, rekla je za Health dr. Sapana Šah, vanredna profesorka medicine na ,,Grossman School of Medicine NYU" i internistkinja u ,,NYC Health + Hospitals/Bellevue". ,,Visoko prerađena hrana često je bogata kalorijama, sadrži više rafinisanih žitarica, šećera, zasićenih masti i soli, a manje vlakana i drugih važnih nutrijenata”, dodala je.

Shutterstock

Sadrži malo ili nimalo celovite hrane, a umesto toga je prepuna aditiva kao što su veštačke arome, konzervansi, emulgatori i natrijum, dodala je dijetetičarka Tamar Semjuels. Ipak, uprkos sveprisutnosti ultraprerađene hrane, ova studija pokazuje da su ljudi uspeli da smanje njen unos i kao rezultat toga ostvarili razne zdravstvene benefite.

Kako konzumacija manje ultraprerađene hrane može uticati na zdravlje?

Kako bi utvrdili kako smanjenje konzumacije ultraprerađene hrane utiče na zdravlje osobe, tim istraživača proučavao je 14 odraslih osoba koje su svakodnevno konzumirale najmanje dve vrste ultraprerađene hrane. Učestvovali su u osmonedelјnom programu ishrane koji je obuhvatao edukaciju o ultraprerađenoj hrani, planiranje obroka, strategije za prevazilaženje žudnje, finansijsku podršku za kupovinu zdravije hrane i saradnju sa drugim odraslim osobama u domaćinstvu kako bi se poboljšalo porodično okruženje učesnika.

Takođe su popunili tri ankete o svom unosu hrane pre i posle intervencije.

,,Primarni cilj ove studije bio je da ispita koliko je jedan program za smanjenje unosa ultraprerađene hrane prihvaćen i efikasan," rekla je koautorka studije Šarlot Hagerman, dr. sc., asistentkinja profesora na Univerzitetu Dreksel. "Uprkos tome, primetili smo značajna poboljšanja zdravlja kada su učesnici smanjili unos ultraprerađene hrane za polovinu."

Shutterstock

Do kraja programa, učesnici su u proseku unosili 600 kalorija manje dnevno. Takođe su smanjili unos šećera za 50 %, zasićenih masti za 37 %, a natrijuma za 28 %.

Učesnici studije su prijavili i druge zdravstvene benefite, uključujući poboljšan izgled kože, manje oticanje udova, bolje raspoloženje i više energije.

Ovo je ,,pilot studija", što znači da istraživači testiraju novu intervenciju na maloj grupi ljudi kako bi procenili njenu efikasnost, objasnila je Hagerman.

U budućnosti su potrebna dodatna istraživanja – i moguće promene u prehrambenim smernicama – ali za sada su ,,rezultati vrlo obećavajući", dodala je Hagerman. ,,Bihevioralni programi mogu pomoći ljudima da značajno smanje unos ultraprerađene hrane, barem na kraći vremenski period."

Manje ultraprerađene hrane verovatno donosi i dugoročne zdravstvene benefite

Iako se ova studija fokusira na kratkoročne efekte smanjenja unosa ultraprerađene hrane – uključujući gubitak telesne mase – stručnjaci se slažu da bi ova promena u ishrani mogla imati i dugotrajnije pozitivne efekte na zdravlje.

Veliki deo postojećih istraživanja o uticaju konzumacije ultraprerađene hrane bavi se njenom povezanošću s određenim hroničnim oboljenjima. Sveobuhvatni pregled prethodnih studija iz 2024. godine otkrio je da konzumacija ultraprerađene hrane može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i raka debelog creva.

Shutterstock/EngerPhoto

Još jedan sistematski pregled objavljen prošle godine pokazao je da je konzumacija ultraprerađene hrane povezana s brojnim nepovoljnim zdravstvenim ishodima, uključujući povećan rizik od smrtnosti usled svih uzroka, kao i veću verovatnoću za razvoj kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, raka, srčanih udara i anksioznosti.

,,To sugeriše da bi se naš rizik od ovih negativnih zdravstvenih ishoda smanjio ako bismo redukovali unos ultraprerađene hrane," rekla je dr. Šah. ,,Smanjenje ili eliminacija ultraprerađene hrane dovodi do manjeg rizika od kardiometaboličkih bolesti i poremećaja mentalnog zdravlja."

Kako smanjiti unos ultraprerađene hrane

Ultraprerađena hrana često je jeftinija i dostupnija od zdravijih alternativa, a uz to može izazvati zavisnost. Zbog toga smanjenje njenog unosa nije uvek lako.

Zato je važno uvoditi postupne promene, preporučuje dijetetičarka Tamar Semjuels. ,,Umesto da odjednom izbacite svu ultraprerađenu hranu, postepeno smanjujte njen unos kako biste stvorili održive navike," rekla je.

Kako biste smanjili konzumaciju, fokusirajte se na unošenje celovite hrane kad god je to moguće, dodala je Semjuels. ,,Dajte prioritet svežem voću, povrću, integralnim žitaricama, nemasnim proteinima, orašastim plodovima i semenkama. Pokušajte da polovina vašeg tanjira sadrži celovitu hranu za doručak, ručak i večeru."

Shutterstock

Pored toga, steknite naviku čitanja deklaracija na prehrambenim proizvodima kako biste prepoznali ultraprerađenu hranu. ,,Izbegavajte proizvode s dugim listama sastojaka koji uključuju nepoznate aditive," savetuje Semjuels.

Kuvanje kod kuće još je jedna korisna strategija, jer vam omogućava bolju kontrolu nad sastojcima, dodala je.

Shutterstock

Pošto je ultraprerađena hrana često najpraktičniji izbor, važno je biti unapred pripremljen, naglašava gastroenterolog Dejvid Kahana. ,,Planirajte obroke unapred i ponesite ručak sa sobom kako ne biste došli u situaciju da posegnete za ultraprerađenom hranom zbog gladi," rekao je za Health.

Na kraju, vodite računa o unosu tečnosti. ,,Ponekad žudnja za ultraprerađenom hranom dolazi od dehidracije, a ne od gladi," zaključila je Semjuels. 

 

 

Bonus video: