Nutricionista razbila zablude o ulju: Evo koje ima najmoćniji efekat na organizam

Većina nutricionista savetuje uporebu maslinovog ulja, pa čak svinjske masti u pripremi hrane, umesto suncokretovog. Kako kažu, daleko su zdraviji od ove namirnice, manje utiču na taloženje masnoća i telu i porast holesterola.

Akternativu maslivom čine laneno, bundevino, susamovo i druga egzotična ulja, a koliko su ona zdravija od "običnog" suncokretovog, objasnili su stručnjaci.

Ruska nutricionistkinja, Julija Čekonina razbila je mit o štetnosti najrasprostranjenije namirnice.

"Suncokretovo ulje ni na koji način nije manje korisno, a na neki način čak je i bolje i od ovih 'egzotičnih' ulja. Obiluje vitaminom E, u njemu ga ima daleko više nego u maslinovom."

Vitamin E je poznat i kao vitamin mladosti i lepote, koji ima snažna antioksidativna svojstva.

"U suncokretovom ulju (kao i u uljima bundeve, lanenog semena, konoplje) ima mnogo polinezasićenih masnih kiselina. U maslinovom ulju dominira mononezasićena oleinska masna kiselina omega-9. Tropska ulja poput kokosa, kakao putera, palme, na temperaturi od oko 20 stepeni imaju čvrstu konzistenciju. Kokosovo ulje se široko koristi u kuvanju. Ali njegova biološka vrednost je mnogo niža zbog malog sadržaja nezasićenih masnih kiselina od biljnih ulja iz severnih regiona, uključujući suncokret, laneno seme i druga", ističe nutricionistkinja.

"Ali, s druge strane, kokosovo ulje je bogat izvor masnih kiselina srednjeg lanca, koje se zbog ubrzanog metabolizma praktično ne talože u masnom tkivu, što igra važnu ulogu u lečenju i prevenciji gojaznosti", kaže stručnjakinja i napominje da je najbolje u ishrani kombinovati različite vrste ulja.