Ova bolest godišnje ubije ceo grad u Srbiji! DR SEFEROVIĆ objasnio kako prepoznati znake za uzbunu!

Prof. dr Petar Seferović, kardiolog i potpredsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju, pričao je na RTS-u o simptomima i načinu lečenja ovog oboljenja.

Srčani problemi godišnje odnesu dovoljno života da se ispuni jedan mali grad u Srbiji, upozorio je on.

"Srčana slabost je hronično oboljenje, posledica svih srčanih bolesti, to je veoma značajno da se shvati jer mi postajemo žrtve sopstvenog uspeha. Veoma smo uspešni u lečenju hipertenzije, infarkta, imamo dobre lekove i produžavamo bolesnicima život. To je faktor koji nam omogućava da shvatimo da je rizik za srčano obollenje, rizik i za slabost, to je glavna poruka koju bi danas trebalo da prenesemo. Srčana slabost je predvidiva, izlečiva i postoje veoma dobri lekovi, čak i u doba korone i uz koronu. Ona je delimično i srčano obolenje, kod posebnih bolesnika izaziva i slabost", rekao je on.

Kako prepoznati prve simptome?

"Problem je što su simptomi opšti, malaksalost, gušenje, umor, to su sve signali i mnogih drugih bolesti. Zbog toga bolesnici zanemare svoj problem, lek za to je da se jave lekaru koji će jasno i nedvosmisleno isključiti ili postaviti dijagnozu. Klinički pregled, razgovor i ultrazvuk će dati grubu sliku da li je reč o srčanoj slabosti. Ultrazvuk može i u Domu zdravlja da se uradi, nije potrebna vrhunska ustanova", rekao je on.

Čak jedna od pet osoba preko 40 godina ima srčanu slabost, postoje li genetske predispozicije ili način života koji podiže rizik?

"Savremeni način života, sa šansom da bolesnik brzo dobije šećer, pritisak, holesterol, da se slabije kreće, da ne daj Bože puši, dovodi do zanemarivanja zdravlja, i to omogućava da se srčana slabost pojavi. Faktori rizika mogu da budu prepoznati i bolesnik mora da zaustavi taj začarani krug. Neki imaju veću šansu da obole, to je ono što predstavlja crvenu zastavicu za lekara, da što pre takvog bolesnika intenzivno leči, kako lekovima tako i higijensko-dijetetskim režimom", rekao je on.

Foto: Printscreen/RTS

Foto: youtube.com/printscreen

 

Šta možete da uradite kako biste smanjili rizik od srčanih bolesti pitali smo poznatog kardiologa iz Kliničkog centra Srbije, prof. dr Arsena Ristića.

"Način da se smanji kardiovaskularni rizik i poboljša zdravlje srca je bolja kontrola krvnog pritiska. Ciljne vrednosti za merenja u kućnim uslovima su ispod 135/85 mmHg", kaže dr Ristić.

Takođe, kao važan parametar zdravlja srca navodi masnoću u krvi, zbog čega kao jedan od načina da smanjite rizik od kardiovaskularnih bolesti navodi bolju kontrolu masnoća u krvi.

"LDL holesterol ispod 2,4 mmol/l u opštoj populaciji, a ispod 1,8 mmol/l kod osoba sa visokim kardiovaskularnim rizikom i ispod 1,4 mmol/l kod osoba sa vrlo visokim kardiovaskularnim rizikom i onih koji su već srčani bolesnici", pojašnjava kardiolog.

Kao treći važan korak koji možete da preduzmete kako biste poboljšali zdravlje srca, dr Ristić navodi adekvatnu kontrolu šećera u krvi.

"Jutarnje vrednosti na tašte ne treba da prelaze 6,3 mmol/l, a glikolizirani hemoglobin HbA1c ne treba da prelazi 7 odsto".

Pošto je poznato da su gojaznost, izostanak fizičke aktivnosti i pušenje ozbiljni faktori rizika za srčane bolesti, dr Ristić kaže da je jedna od najboljih stvari koje možete da uradite da te štetne navike korigujete.

"Redovni odlasci na preventivne preglede za muškarce od 40. godine starosti, a za žene od 45. godine", dodaje dr Ristić, takođe su način da se poboljša zdravlje srca.