Doktorka Ana Banko objasnila da li su strahovi vezani za vakcinaciju opravdani

I osobe koje su vakcinisane mogu da prenose virus ali je takvih malo. Istraživanja pokazuju 20 odsto stanovništva ima mogućnost da se ponovo zarazi korona virusom. Nije dokazano da osobe koje imaju antitela ispod referentnih vrednosti nisu zaštićene. Britanska, južnoafrička, brazilska i dve kalifornijske varijante covid 19 se prvenstveno prate zbog toga što imaju potencijal bržeg širenja, težih kliničkih slika i potencijal da budu rezistentne na prepoznavanje antitela…

Ovo su samo neki od odgovora na pitanja koje je dala dr Ana Banko, virusolog i docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na vebinaru o vakcinaciji protiv covid 19, koji je održan u organizaciji Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Svet se možda i više nego ikad suočava sa dezinformacijama u vezi sa covid 19, a Banko najpre ističe da je od velikog značaja odvajanje informacija i dezinformacija, kao i uloga nauke koja je možda važnija nego ikada, najpre u razjašnjavanju brojnih dilema godinu dana posle početka pandemije.

– Prioritet u rešavanju ove situacije treba da bude naučni, rešenje je tu – to je vakcina, i ovo je pravi trenutak da u naučna dostignuća verujemo – istakla je kao veoma važno, pored ostalog, dr Ana Banko.

O mutacijama virusa, novim varijantama (sojevima) i važnosti vakcinacije
S obzirom na to da je covid 19 mutirao u više varijanti, ona je objasnila da u strukturama virusa može da se desi veliki broj mutacija, ali da one nisu nešto što treba da posmatramo kao neku strahovitu pojavu – mutacije virusa su normalne.

Foto: Printscreen

Foto: EPA

 

– I ljudi mutiraju sa svojim genetskim materijalom i nasleđivanjem, ali decu zbog toga ne zovemo „mutantima“. Virus u svom genetičkom materijalu ima 30.000 slova, i svaki put kada se mutacijom stvara novi virus, treba da se „prekuca“ 30.000 slova, pa je normalno da dođe do greške, objasnila je dr Banko. Na našu sreću, najveći broj tih mutacija je štetan po virus. U toku pandemije desilo se više situacija da je virus sa čoveka prešao na životinje (i divlje i domaće), i to je bio još jedan od načina njegovog prilagođavanja na nove domaćine.

– Virus će mutirati kad god mu se za to pruži prilika i zato je sveobuhvatna i brza vakcinacija ono za šta se svi zajednički borimo. Ona mora da ide u jednom strogom, brzom i planiranom ritmu, kako bismo što više ograničili broj situacija da virus dalje cirkuliše i menja se – naglasila je Banko.

Kada se govori o mutacijama, često se pominje i termin „VOC – Variant for concern“, koji opisuje varijante virusa (nove sojeve), a koji mogu značajno da utiču na tok pandemije.

– Britanska, južnoafrička, brazilska i dve kalifornijske varijante su nešto što pratimo prvenstveno zbog toga što imaju potencijal bržeg širenja, težih kliničkih slika koje otežavaju dijagnostičke postupke, potencijal da budu rezistentne na prepoznavanje antitela koja su se stvorila prirodno nakon preležane infekcije ili posle vakcinacije. Nove varijante imaju više nagomilanih mutacija, ali za sada nema bojazni za otpornost, bar u slučaju za sada identifikovanih varijanti – kaže dr Banko.

Transmisija (prenošenje) virusa
– Situacija sa kapljičnim načinom širenja virusa se, u nekom smislu, zakomplikovala posle nekoliko meseci cirkulacije saznanjem da se virus širi i putem aerosola. Kada se radi o maloj prostoriji, ili većoj sa više ljudi koji tu borave više sati, neka ispitivanja u Španiji su pokazala da maske u slučaju odsustva prirodne ventilacije i većeg broja ljudi – ne pomažu, navela je Banko.

Dr Banko je objasnila i kako funkcionišu antitela, tj. koji je mehanizam imuniteta u zaštiti od virusa:

– Naš imunski sistem suštinski prepoznaje virus na osnovu S (Spajk – Spike) proteina koji se vezuje za naše receptore, a suština imuniteta je da stvori antitela koja će se vezati za Spajk protein i time sprečiti da virus nađe mesto za koje će se vezati – zapravo, da onemogući ovo vezivanje. To je princip imuniteta koji stičemo nakon infekcije, ali je to princip imuniteta i u vakcinama.

Prema njenim rečima, idealna vakcina bi bila ona koja je optimalna i bezbedna za davanje svima kategorijama stanovništva, nezavisno od uzrasta, od stanja (trudnoće, hroničnih oboljenja, imunskog statusa…).

– Bilo bi poželjno da takva vakcina aktivira sve naše komponente imuniteta i da „pamti“ zapis doživotno. Idealna vakcina, takođe, uključuje i nemogućnost unošenja patogena. Takva vakcina je danas, recimo, vakcina protiv Hepatitisa ili protiv influence. Idealna vakcina je i ona bez neželjenih efekata i ona koja je jeftina i jednostavna za transport i proizvodnju. Naravno, potpuno idealna vakcina ne postoji, ali sve savremene vakcine su blizu standarda i ideala i dostigle su visoke kriterijume selekcije smatranim kriterijumima modernih, budućih vakcina koje smo zamišljali.

– Nove vakcine rađene su po principu da sami napravimo sve ono što nam je potrebno (protein) i stvorimo antitela (RNK vakcine i vakcine sa adenovirusnim nosačem). To je i tendencija savremenih vakcina u vakcinologiji – sami stvaramo ono što nam je potrebno za imunitet, da bi se u prvom sledećem susretu virus prepoznao na osnovu tih komponenti i da bi moglo pravovremeno da se odreaguje – objasnila je ona.

Otkud nam vakcina tako brzo?
Jedno od najčešće postavljanih pitanja koje izaziva skepsu kod stanovništva je svakako i vremenski rok u kome je vakcina protiv covid 19 napravljena.

– Najveći pritisak od početka pandemije je bio na nauku uz pitanje – šta će nam nauka uopšte ako ne može da ponudi rešenje? Kada kažemo – evo, rešenje je tu, nauka ga je ponudila u vidu vakcine, sledi kontrapitanje – ali kako tako brzo? Za to postoji nekoliko očiglednih razloga, u prvom redu to što smo već imali epidemije SARS-a i MERS-a koje su se desile u prethodnih dvadeset godina. Sve to vreme, razvoj vakcina je bio usmeren i na ove patogene, upravo u očekivanju da će se desiti bar još jedna epidemija ili pandemija iz porodice korona virusa. Novi virus im je prilično sličan, posebno SARS-u, i na ovim temeljima već 20 godina razvija se vakcina za korona virus. Pošto su se ove epidemije završile same od sebe, nije bilo interesa da se do kraja sprovedu klinička ispitivanja i studije.

– Ali, iza toga su dve decenije istraživanja, a platforme za razvijanje vakcina su razvijane i duže, RNK vakcine se razvijaju tri decenije, kao i vakcine sa nosačem adenovirusa (Sputnjik i AstraZeneca), razvijane su u domenu vakcina za virusna oboljenja, i u cilju lečenja tumora i nekih autoimunih bolesti. Ništa sa ovim vakcinama se nije desilo preko noći, postojao je ogroman pritisak da se radi što brže i omogućeni su neograničeni finansijski resursi, kompanije su se ujedinile što istraživački, što materijalno, i svi su imali isti cilj – vakcinu protiv ovog virusa, bez trke da li će neko biti prvi jer će za sve proizvođače biti mesta – odgovorila je Banko na jedno od možda i krucijalnih pitanja onih koji u vakcine sumnjaju.

Brojke: najrelevantniji odgovor teoretičarima zavere
Koliko god neki i dalje tvrdili da pandemija ne postoji, za sada poznate brojke govore same za sebe: do sada je u svetu od ovog virusa obolelo 133 miliona ljudi a umrlo skoro 3 miliona.

Banko je još jednom podsetila zašto vakcinacija treba da bude sveobuhvatna i brza: preveliki je broj globalno inficiranih ljudi a premali broj trenutno dostupnih vakcina, vakcine su za sada odobrene samo za stanovništvo preko 16 godina, a ogroman je broj mladih ljudi koji cirkulišu kao prenosnici – virus se jednostavno i brzo prenosi uz povećanje brzine prenošenja zbog novih varijanti (sojeva). Takođe, po za sada poznatim saznanjima imunitet nije dugoročan i postoji mogućnost reinfekcije, a specifični antivirusni lek za sada nije pronađen.

– Onog trenutka kada ograničimo osobe koje mogu da budu rezervoari zaraze kolektivnim imunitetom, a što se postiže procesom vakcinacije, moći ćemo da se vratimo normalnom životu, kaže docent dr Ana Banko i podseća da smo svi potencijalni rezervoari zaraze koji mogu da ugroze druge ljude prenošenjem virusa.

Slede njeni odgovori na neka često postavljana a interesantna pitanja.

Kome se ne daje vakcina i zašto?
– Vakcina se ne daje samo osobama koje su nakon prve doze imale burnu alergijsku reakciju, i osobama koje su u tom trenutku bolesne, koje imaju temperaturu zbog kovida ili nekog drugog oboljenja.

Šta može da umanji imunski odgovor na vakcinu?
– Imunski odgovor na vakcinu može da umanji situacija kada je naš imunski sistem nedovoljno kompetentan, kod osoba koje primaju kortikosteroidnu ili neku drugu terapiju pa su zbog nus efekata nespremni za primanje, ali vakcina kod ovih osoba ne deluje štetno, kao ni u jednom drugom slučaju.

Autoimune bolesti
– Treba primiti vakcinu i u ovim situacijama, ali ne kada su pacijenti u aktivnoj fazi bolesti.

Alergije na vakcinu
– U našoj zemlji se nije desila nijedna anafilaktička reakcija, a alergije su veoma diskretne.

Šta je sa osobama koje su alergične na penicilin, da li smeju da prime vakcinu i koju?
– Svaka vakcina ima svoje komponente, i na svakom vakcinalnom punktu lekari imaju tačan spisak potencijalnih alergena. Alergija na penicilin nije kontraindikacija za primanje bilo koje covid 19 vakcine, čak i kod onih koji su imali anafilaktički šok na pecinilin. U našoj zemlji u slučaju bilo koje vakcine nijedan anafilaktički šok nije registrovan.

Da li oni koji su preležali kovid treba da prime vakcinu?
– Apsolutno da, mogu da je prime već nakon mesec dana od infekcije a ako imaju visok nivo titar antitela, mogu da sačekaju dva do tri meseca. Oni tako produžavaju trajanje imuniteta u odnosu na mogućnost ponovnog zaražavanja i pospešuju ga. Ako ovaj krug ne zatvorimo na vreme, dobićemo ljude koji su vakcinisani ali gube imunitet, a virus će da cirkuliše i dalje i da se menja.

Da li možemo da prenosimo virus i ako smo vakcinisani?
– Možemo, ali prema poslednjim studijama, procenat onih koji su vakcinisani a prenosioci virusa je ispod 20 odsto, što je optimistična činjenica za razvoj kolektivnog imuniteta.

Da li je moguća mutacija virusa kod reinfekcije?
– Dokazano je da nove varijante imaju i veću mogućnost reinfekcije – naša tela mogu efikasno da eliminišu viruse, ali je eksperimentalno pokazano da ipak imaju ograničenu mogućnost potpune neutralizacije. Primećeno je, na bazi jednog velikog istraživanja u Danskoj, da oko 80 odsto populacije ima zaštitu u trajanju od 6 meseci, ako pričamo o svim starosnim grupama. Dakle, 20 odsto ima šansu da se zarazi ponovo već posle šest meseci, a kod osoba starijih od 60 ta mogućnost je preko 60 odsto.

Da li potrebno raditi testove na nivo antitela, šta nam oni govore i da li su osobe sa niskim nivoom nezaštićene?

– Ovi testovi nisu zvanična preporuka ali je radoznalost ljudi razumljiva. Međutim, mi ne možemo egzaktno da tumačimo šta te vrednosti zapravo znače. Normalno je da se osoba koja posle vakcinacije ima visok nivo antitela smatra zaštićenom, ali je teško odrediti šta je „velika količina“. Možda je ipak, „pitanje nad pitanjima“ šta se dešava kada titar antitela opada vremenom (što je pokazano i na slučajevima kod nas kod svih vakcina i kod prirodne infekcije), a kada se ponovo sretnemo sa virusom. U organizmu imamo memoriju kako da se ponovo stvore ili povećaju nivoi antitela, a to znači i da nije dokazano da osobe koja imaju nivo antitela ispod referentnih vrednosti, nemaju zaštitu.