Svega vam je preko glave, iscrpljeni ste, depresivni i nervozni? Možda vas muči sindrom nagomilanog stresa
Psihička i fizička iscrpljenost, smanjena efikasnost i negativan odnos prema poslu izazvani hroničnim stresom ukazuju na tzv. sindrom sagorevanja.
On nastaje kod osoba koje rade od jutra do sutra, mnogo očekuju od sebe i od drugih, a ipak njihov trud nije dovoljan da ostvare zacrtane ciljeve. Sagorevanje je bolest modernog doba, a može da nastane i u drugim oblastima života, kada osoba zbog previše obaveza počne da se oseća kao da gubi kontrolu, recimo, u kući i porodici ili emotivnoj vezi. Postoje četiri vrste ovog sindroma.
Stres na poslu
Kada ljudi osećaju iscrpljenost i bezvoljnost, u devet od 10 slučajeva je razlog posao, bilo da rade u bolnici, advokatskoj firmi, restoranu... Simptomi sagorevanja na poslu su:
- gubljenje interesovanja za posao
- prebacivanje krivice na druge
- smanjena kreativnost
- odbojnost prema radu.
Telesni premor
Nastaje kod osoba koje rade fizičke poslove i kod ljudi koji se iscrpe preteranim kretanjem, a ne odmaraju se dovoljno. Simptomi fizičkog sagorevanja su:
- umor
- problemi s koncentracijom
- bolovi
- česte povrede tokom fizičke aktivnosti.
Foto: Shutterstock
Roditeljske muke
Ako ste roditelj, sigurno znate kakav je osećaj kod roditeljskog sagorevanja. Najčešći simptomi su:
- stalno vičete na decu
- često angažujete druge da ih čuvaju
- puštate decu da dugo sede za kompjuterom ili gledaju TV
- postali ste popustljivi.
Bura emocija
Kada imate osećaj da se u vezi stalno vi više trudite od partnera, reč je o emotivnom sagorevanju. Znaćete da vas to muči ako:
- izbegavate partnera
- imate negativne misli o njemu
- zgražavate se nad njegovim ponašanjem
- razmišljate o tome kako biste bili srećniji bez njega.
Kako da pobedite stres
Pronađite načine za opuštanje, i psihičko i fizičko.
Nađite vreme za sebe - uvedite rutinu koja će omogućiti da se opustite: spavajte dovoljno, odvojte jedno popodne nedeljno za viđanje s prijateljima, ostanite kod kuće kada ste bolesni.
Brinite o fizičkom zdravlju - zdravo se hranite, prošetajte u vreme pauze na poslu, redovno idite na treninge, provedite vikend negde u prirodi.
Postavite granice - odredite koliko ćete sati raditi prekovremeno, odvojte nekoliko sati nedeljno koje ćete posvetiti samo sebi. I to poštujte.
Podelite zadatke - ne morate sve da radite sami. Podelite radne zadatke sa kolegama na poslu, a obaveze u kući na članove porodice.
Potražite podršku - razgovarajte sa partnerom, prijateljicom ili drugim osobama u koje imate poverenja o onome što vas muči. Tako će vam biti lakše.