Svega vam je preko glave, iscrpljeni ste, depresivni i nervozni? Možda vas muči sindrom nagomilanog stresa

V. V./alo.rs | Žena 11.05.2021 18:15

Psihička i fizička iscrpljenost, smanjena efikasnost i negativan odnos prema poslu izazvani hroničnim stresom ukazuju na tzv. sindrom sagorevanja.

Foto: Shutterstock

On nastaje kod osoba koje rade od jutra do sutra, mnogo očekuju od sebe i od drugih, a ipak njihov trud nije dovoljan da ostvare zacrtane ciljeve. Sagorevanje je bolest modernog doba, a može da nastane i u drugim oblastima života, kada osoba zbog previše obaveza počne da se oseća kao da gubi kontrolu, recimo, u kući i porodici ili emotivnoj vezi. Postoje četiri vrste ovog sindroma.

Stres na poslu

Kada ljudi osećaju iscrpljenost i bezvoljnost, u devet od 10 slučajeva je razlog posao, bilo da rade u bolnici, advokatskoj firmi, restoranu... Simptomi sagorevanja na poslu su:

- gubljenje interesovanja za posao

- prebacivanje krivice na druge

- smanjena kreativnost

- odbojnost prema radu.

Telesni premor

Nastaje kod osoba koje rade fizičke poslove i kod ljudi koji se iscrpe preteranim kretanjem, a ne odmaraju se dovoljno. Simptomi fizičkog sagorevanja su:

- umor

- problemi s koncentracijom

- bolovi

- česte povrede tokom fizičke aktivnosti.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

 

 

Roditeljske muke

Ako ste roditelj, sigurno znate kakav je osećaj kod roditeljskog sagorevanja. Najčešći simptomi su:

- stalno vičete na decu

- često angažujete druge da ih čuvaju

- puštate decu da dugo sede za kompjuterom ili gledaju TV

- postali ste popustljivi.

 

Bura emocija

Kada imate osećaj da se u vezi stalno vi više trudite od partnera, reč je o emotivnom sagorevanju. Znaćete da vas to muči ako:

- izbegavate partnera

- imate negativne misli o njemu

- zgražavate se nad njegovim ponašanjem

- razmišljate o tome kako biste bili srećniji bez njega.

 

Kako da pobedite stres

Pronađite načine za opuštanje, i psihičko i fizičko.

Nađite vreme za sebe - uvedite rutinu koja će omogućiti da se opustite: spavajte dovoljno, odvojte jedno popodne nedeljno za viđanje s prijateljima, ostanite kod kuće kada ste bolesni.

Brinite o fizičkom zdravlju - zdravo se hranite, prošetajte u vreme pauze na poslu, redovno idite na treninge, provedite vikend negde u prirodi.

Postavite granice - odredite koliko ćete sati raditi prekovremeno, odvojte nekoliko sati nedeljno koje ćete posvetiti samo sebi. I to poštujte.

Podelite zadatke - ne morate sve da radite sami. Podelite radne zadatke sa kolegama na poslu, a obaveze u kući na članove porodice.

Potražite podršku - razgovarajte sa partnerom, prijateljicom ili drugim osobama u koje imate poverenja o onome što vas muči. Tako će vam biti lakše.

 

 

Expand player
Pogledajte više