"PROFESIONALNI UBICA" VREBA MLADE LJUDE: Dr Ristić upozorava - simptomi su "obični", ne prepoznaju se na vreme

Plućna hipertenzija je teška, progresivna, retka i smrtonosna bolest. Od nje pate mahom mladi ljudi i deca. U 90 odsto slučajeva se ne zna uzrok njenog nastanka.To je skup stanja u kojima je pritisak u plućnoj cirkulaciji povišen. Ona može biti uzrokovana oboljenjem samih krvnih sudova u plućima, ali i oboljenjima leve polovina srca, disajnih puteva ili krvnih ugrušcima koji zapuše deo cirkulacije u plućima. 

PAH pacijenti često slove za nevidljive invalide, jer oslabljeni protok kiseonika do srca usled suženja krvnih sudova pluća i plućne arterije, koja je prateći element ovog komplikovanog stanja, onemogućava normalan život.

Foto: Printscreen

Foto: Printscreen

Ove samo naizgled zdrave osobe imaju stalno prisutni osećaj hroničnog umora, teško tolerišu i najmanji napor, a bolest je toliko progresivna da bez adekvatne terapije pacijent živi manje od 3 godine. Zbog nedostatka kiseonika u plućima desna komora postaje hipertrofična i na kraju srce pacijenta biva toliko istrošeno i uvećano da često nastupa smrt.

Od PAH se umire mnogo češće nego u slučajevima najinvanzivnijih oblika kancera.

Ovaj problem najčešće se javlja kod ljudi u tridesetim i četrdesetim godinama, mada se može pojaviti i u detinjstvu, objasnio je dr Arsen Ristić, predsednik Udruženja za plućnu hipertenziju Srbije i načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju UKC Srbije.

"Bolest počinje nespecifično, pojačanim zamaranjem, koje se vremenom pogoršava i javlja pri sve manjem naporu. Praćena je osećajem nedostatka vazduha i gušenjem, pa je zato nije lako razlikovati od brojnih drugih stanja koja mogu biti odlika ovakvih tegoba", rekao je prof. dr Ristić.

"Plućna hipertenzija može biti primarno oboljenje krvnih sudova u plućima, ili nasledna bolest, ali uzrok mogu biti i urođene srčane mane kod kojih se mešaju arterijska i venska krv, sistemske autoimune bolesti, skleroderma, lupus, trombofilija... Lako zamaranje i pri najmanjem naporu, praćeno gušenjem, posebno je opterećujuće za mlađe ljude koji do tog trenutka nisu imali nikakve tegobe. Većina ljudi obično pomisli da im preti srčani udar, i gotovo niko ne pomisli da je u pitanju plućna hipertenzija, retka, ali i veoma teška i smrtonosna bolest", rekao je on.

"Problem se najčešće javlja zbog slabosti leve polovine srca nastale posle infarkta, ali može i zbog bolesti srčanih zalistaka ili srčanog mišića. Međutim, posebno težak i životno ugrožavajući oblik je onaj u kojem su krvni sudovi u plućima zadebljalih zidova, suženog lumena koji povećava otpor protoku krvi. U njihovom slučaju, i lečenje je potpuno drugačije. Pacijenti moraju da se jave lekaru ako primete da se progresivno sve više zamaraju i to prilikom sve manjeg napora, a da tome nije prethodila nikakva infekcija, nemaju astmu ili bronhitis. To treba da učine i oni ljudi koji imaju simptome, a nisu imali infarkt ili drugi razlog za slabost srca. Kod njih je bitno uraditi ultrazvučni pregled srca", objasnio je prof. dr Ristić.

Tegobe su nespecifične pa do postavljanja dijagnoze teške plućne hipertenzije može proći i godinu dana, upozorio je on.

Prognoza oporavka zavisi od stadijuma bolesti i terapije koja se potom primenjuje. U proseku, prvu godinu od postavljanja dijagnoze ne preživi 15 odsto obolelih, a sedam godina kasnije čak polovina. potpuno izlečenje može da se postigne samo kod obolelih koji imaju plućnu hipertenziju uzrokovanu plućnom embolijom. Kompleksna hirurška intervencija u tom slučaju otklanja problem, ako se uradi blagovremeno i uspešno. Nažalost, zbog tehničke zahtevnosti, radi se samo u nekoliko usko specijalizovanih centara u svetu. Za naše pacijente, RFZO pokriva troškove lečenja u centru u Nemačkoj.

Kod najtežih formi, primenjuje se terapija koja uključuje kontinuiranu infuziju lekova, a kada se bolest pogoršava uprkos maksimalnoj medikamentoznoj terapiji, transplantacija pluća je jedino rešenje. Kod težih srčanih mana, kombinovana transplantacija i srca, i pluća. Ako se uspešno izvede, deset godina preživi i do 66 odsto obolelih.

"Kod teške forme bolesti, progresivno slabi desna polovina srca i zbog toga se događa sve lošije tolerisanje napora. Pacijentkinjama sa ovim problemom trudnoća je apsolutno kontraindikovana jer je rizik da majka ne preživi trudnoću, ili period neposredno nakon nje, od 40 do 65 odsto. Kod oko pet odsto pacijenata plućna arterija se toliko proširi da vrši pritisak na krvne sudove koji hrane srce. Posledice takvog stanja su bolovi u grudima, gubitak svesti i smrtni ishod zbog opasnih aritmija ili velikog infarkta", rekao je on.