Ko je alergičan na polen, ne treba da jede breskve! Ne prija vam grašak, evo na šta ste preosetljivi
Procenjuje se da će u Evropi do 2050. godine, praktično polovina stanovništva imati neki oblik alergije
Kod mnogih ljudi se u kasnijim godinama javlja alergijska reakcija na neke supstance, do toga dolazi jer su simptomi koji su se ranije javili bili ignorisani. Alergije se nazivaju epidemijom 21. veka, a razlog je velika učestalost. Procenjuje se da će u Evropi do 2050. godine, praktično polovina stanovništva imati neki oblik alergije. Iako se uglavnom otkrivaju u periodu odrastanja kod dece, alergije su sve učestalije kod odraslog stanovništva, veoma često se dolazi do situacija u kojima se simptomi alergije jave u kasnijim godinama.
Prečesto se alergija vezuje samo za kijavicu i tretira se samo kapima za nos, što je pogrešan zaključak, preporučuju se testiranja i odlaženje kod alergologa, ako se kijavica javlja u više navrata godišnje.
Postoji mnogo vrsta alergija, najčešće su inhalatorne i nutritivne alergije. Inhalatorne alergije su najčešće alergije na polen, drveće, trave i korov, ambrozija je najveći alergen, javlja se i alergen na kućnu prašinu i grinje, a kod alergija na hranu su belance, kikiriki, crveno voće i povrće. Deca su najčešće alergična na jaja i mleko, izjavila je Ana Nikolić iz Nacionalnog udruženja „Alergije i ja“.
Nikolić je dodala i to da proces postavljanja dijagnoze traje par godina i da pored mišljenja alergologa, neophodna su saveti i drugih stručnjaka poput pulmologa, dijetologa, gastroenterologa, pa čak i psihologa, ako za to postoji potreba kod pacijenta...
Ceo tekst pročitajte na sajtu penzionisani.rs!