Još nerešena misterija: Oko 30 odsto obolelih od kovida ima problem s jednom pojavom

Neki ljudi, za koje se procenjuje da su otprilike 10-30 posto onih koji obole od kovida-19, trpe trajne simptome koji se kolokvijalno nazivaju „dugi kovid“. Zašto se neki ljudi brzo oporave, dok drugi imaju simptome mesecima? Pokazalo se da je ovo pitanje jedno od najizazovnijih koje se pojavilo tokom pandemije koronavirusa.

Iako još nema konačnog odgovora, postoji nekoliko vodećih teorija koje su izneli istraživači širom sveta. Science Alert otkriva šta je do sada poznato o dugom kovidu i koji su najnoviji dokazi u prilog lečenju pacijenta.

Šta je dugi Covid?

Ne postoji univerzalno prihvaćena definicija dugog kovida jer je to novi fenomen. Radna definicija je da je to pojam koji se koristi za opisivanje situacije u kojoj ljudi imaju niz trajnih simptoma nakon kovida-19.

Najčešći simptomi koji se mogu čuti su umor, otežano disanje, bol u grudima, lupanje srca, glavobolja, moždana magla, bolovi u mišićima i poremećaji spavanja. Ali takođe mogu uključivati vrlo raznolike simptome poput gubitka mirisa i ukusa, povećane brige, posebno u vezi s nečijim zdravljem, depresije i nesposobnosti za rad i društvenu interakciju. Kod nekih od tih ljudi kao da postoji proces koji utiče na svaki deo njihovog tela.

Još jedna osobina mnogih je prekid veze između težine njihove početne kovid bolesti i razvoja značajnih i trajnih simptoma tokom oporavka. Većina pacijenata u klinici autora ovog članka u početku je imala blažu bolest, često su bili mlađi od onih koji su bili hospitalizovani i bili su zdravi i aktivni pre nego što su oboleli.

Bez obzira na specifične simptome, mnogi pacijenti zabrinuti su da je infekcija trajna i da su nastala trajna oštećenje, a pritom su uplašeni i frustrirani jer im se stanje ne poboljšava. Do sada nije pronađen nijedan specifičan test koji bi objasnio simptome post-kovida. To je potvrdilo stajalište da su kod većine pacijenata dugotrajni simptomi kovida verovatno povezani sa složenom interakcijom fizičkih i psiholoških procesa koji su nastali nakon iznenadne upale izazvane infekcijom.

Kako se može lečiti?

Lečenje stanja je izazovno s obzirom na to da ne postoji konačni klinički test koji bi utvrdio ima li ga neko, a još uvek nema standardnog lečenja. Osobama s blagim simptomima možda neće biti potrebno lečenje, već samo validacija i informacije.

Ostalim s težim ili trajnijim simptomima potrebno je više. Nudeći kliničku negu uz podršku koordiniranog tima stručnjaka, multidisciplinarne klinike za dugi kovid obezbeđuju pacijentima najbolju dostupnu negu bez beskrajnog tereta višestrukih nezavisnih konsultacija.

Te klinike koriste se holističkim pristupom i grade znanje o najboljim strategijama koje vode oporavku. Uključuju timove stručnjaka poput respiratornih lekara, reumatologa, imunologa, fizioterapeuta, a u nekim slučajevima i psihologa i psihijatara. Razvrstani program vežbanja često je koristan.

Za većinu ljudi ishodi su dobri. Nakon devet meseci, polovina pacijenata autora ovog članka vratila se skoro normalnoj aktivnosti i bili su pušteni iz klinike kući. Međutim, postoji grupa pacijenata koji se sporije oporavljaju. Često su mladi i prethodno su odlično funkcionisali. Imaju ograničenu sposobnost za rad, vežbanje i druženje. Njihov povratak na posao i drugim aktivnostima mora se pažljivo isplanirati i moraju da paze da prebrzo ne rade previše.

Šta uzrokuje dugotrajni kovid?

Još ne znamo zašto neki ljudi dobijaju dugi kovid, dok se drugi oporave nekoliko nedelja nakon zaraze. Da je to jednostavno povezano s ozbiljnom kovidom-19, to bi nam dalo tragove. Ali nije, budući da smo videli da i osobe s blagom bolešću završavaju sa simptomima dugog kovida, baš kao i ljudi na intenzivnoj nezi.

Međutim, postoje neke ideje koje su izneli istraživači širom sveta, što uključuje ideju da bi dugotrajni kovid mogao da bude posledica pogrešnog pucanja imunološkog sistema i prekovremenog rada nakon infekcije. Jedan trag koji podupire ovu teoriju je da neki ljudi koji pate od dugog kovida kažu da se njihovi simptomi znatno poboljšaju nakon što se vakcinišu protiv koronavirusa.

To snažno sugeriše da su različiti simptomi dugog kovida direktno povezani s našim imunološkim sistemom. Moguće je da vakcina može pomoći sa preusmeravanjem imunološkog sistema na pravi put, direktnom aktivacijom određenih imunoloških ćelija poput T ćelija (koje pomažu u podsticanju proizvodnje antitela i ubijanju ćelija  zaraženih virusom) ili urođenih imunoloških ćelija koje ispravljaju to pogrešno pucanje imunološkog sistema.

Druga je teorija da u telima ljudi s dugim kovidom postoji mali, postojani „virusni rezervoar“ koji se uspešno skriva dijagnostičkim testovima ili ostaci malih virusnih fragmenata s kojima se telo nije bavilo. Ti rezervoari nisu zarazni, ali mogu dosledno da aktiviraju imunološki sistem. Vakcina može pomoći da se imunološki sistem usmeri na prava mesta kako bi se uklonio ostatke virusa.

Iako još nije moguće sa sigurnošću reći da će vakcina pomoći svima, nema dokaza da podizanje imunološkog odgovora pogoršava stvari. Ako ništa drugo, verovatno će poboljšati stvari. Takođe, dugi kovid bi mogao da bude kombinacija ova dva stanja ili mnogo različitih elemenata. Zaključak je da je još potrebno istraživati fenomen jer je još uvek u ranoj fazi. Još nema leka, ali možemo upravljati simptomima obolelih i podsticati sve da prime vakcinu protiv koronavirusa, piše Science Alert.