POGLEDAJTE ŠTA PIŠE NA KUTIJI: Dr Nina Ristić objasnila šta mora da sadrži dobar probiotik, jer nije svejedno koji pijemo

Svaka druga osoba bar jednom u životu je imala mučninu, putničku dijareju ili bolove u stomaku, nezavisno od destinacije - bilo to more, jezero, plaina... Dr Nina Ristić, pedijatar i gastroenterolog, objasnila je koji probiotik deluje kao preventiva, a koji kada je šteta već načinjena, kao i kolika je tačna doza koja će rešiti problem. 

Kako nastaje putnička dijareja? Često je pripisujemo samo "uzbuđenju" zbog puta, ali to nije baš tačno, objasnila je ona. 

"Ne radi se o uzbuđenju, već dolazimo u sredinu u kojoj važe druga higijenska pravila, jede se drugačija hrana. Mi se opustimo i češće dolazimo u kontakt sa kontaminiranom hranom, od vode se čuvamo i na nju ne možemo da utičemo. Ali koliko god da se trudimo, naša mikroflora nije navikla i ne ume da se brani od uzročnika infektivne dijareje tamo gde idemo. A ljudi koji tamo žive, već su bili u kontaktu s time i ne razboljevaju se", rekla je doktorka.

Kada idemo na egzotične destinacije, jasno je da ćemo biti zabrinuti zbog drugačije vode od koje ne možemo da "pobegnemo", čak ni u hotelima i rizortima. Ali zašto recimo u Crnoj Gori, Grčkoj dobijamo putničke stomačne probleme?

"Putnička dijareja je akutna i infektivna, potrebna je bakterija da bi je uzrokovala. U 75 odsto slučajeva deca obolevaju od virusnih, a odrasli uglavnom dobijaju bakterijske infekcije. Mediteranski region ima pogodne uslove za život tih bakterija, bez njih ne može, ali jeste velika razlika u regionima sveta. Mediteranski, sa sve Turskom i Egiptom, možda jeste nešto bolji ali važe ista pravila. Tako je i u jugoistočnoj Aziji, Indiji, Južnoj Americi... Putnička dijareja može nastati i na severnijim lokacijama, u Evropi, ali to jeste ređa pojava", rekla je ona.

"Klima i higijenske mere, ponašanje na koje je naviklo lokalno stanovništvo, sve to utiče. Dvadeseti vek bila je era antibiotika, pre toga se desila higijena, pranje ruku, počeli smo da vodimo računa o vodi i hrani, ali onda su došli i neželjeni efekti antibiotika. Postali smo rezistentni, potrebni su nam novi lekovi a bakterije na stare ne reaguju", navodi doktorka Ristić.

"I sada živimo u eri probiotika, indikacija i studija je sve više, probiotici se svuda koriste u sve više različitih indikacija i putnička dijareja jeste jedan od njih. Prevencija je moguća, studije govore u prilog primene probiotika, ali je važno koji koristimo. Nije svejedno da li smo uzeli laktobacil ili samo probiotik, on mora da bude saharomicil bulardi od pet milijardi, deset za laktobacil ramnozus", počela je ona.

Kako mi da znamo koji je pravi, osim ako pitamo u apoteci "dajte mi najbolji"? Kako i onda da znamo da li smo zaista dobili onaj koji radi, a ne proizvod kompanije s kojom apoteka ima saradnju, koji nam možda neće pomoći?

"Ima onih sa više sojeva, to će možda biti dobro u budućnosti, ali je lakše ispitati jedan i imati dokaze za njega. Ne treba nam masa njih u jednom preparatu, možda ne opstaju jednako dugo. Moderna medicina bavi se dokazima, i mi najviše dokaza imamo za pojedinačne", rekla je ona.

"Ako hoćete da lečite dijareju koja se već dogodila, saharomicis gulardi je gljivica, koja ima svoj rod, vrstu i soj. Tražite probiotik koji ima tu gljivicu, ne kombinovane", rekla je ona na televiziji K1.