Čiča Pero sa planine Bobija: Znao sam da mogu bez operacija i hemioterapija, evo šta mi je spasilo život

Milojko Mićić, poznatiji kao čiča Pero živi na planini Bobija nedaleko od Ljubovije. Tvrdi da mu je upravo ona spasila život pa je tako gradsku buku i izduvne gasove zauvek zamenio svežim vazduhom i dugim šetnjama u prirodi. 

U Ljuboviji, poznat je kao čiča Pero Šumar jer je po struci šumarski inženjer. Pero je postao živa legenda u svom kraju, ali i šire, pa tako njegovu pomoć traže ljudi iz Beograda, Novog Sada, cele Srbije.

On je zaslužan za sve prelepe vidikovce na planini Bobiji, ali i šire.

Naime, njemu je 1998. godine dijagnostikovan kancer bubrega i zakazana hitna operacija, ali ju je on odbio na svoju odgovornost.

Tada je doneo odluku da se preseli u kuću u šumi i to pod najvišim vrhom pod nazivom Tornička Bobija na 1.272 metra nadmorske visine.

Znao sam da će lekari hteti da mi vade bubreg, ali ja nisam hteo da čujem za to. Znam da bez jednog bubrega može da se živi, ali nisam želeo da me otvaraju. Znao sam da mogu da se spasim bez operacija i hemioterapija, priča čiča Pero.

On je priznao kako je pre nego što mu je dijagnostikovana bolest jeo i pio neumereno, ali i da se mnogo nervirao. Nije pešačio, već se uvek opredeljivao za automobil, a zato je vremenom postao gojazan.

Pre nego što sam se razboleo, nisam vodio dovoljno računa o svom zdravlju, zapravo živeo sam kao i mnogi ljudi u gradu danas. Prekretnica u mom životu bila je kada mi je petoro lekara sa VMA reklo da moraju da mi vade organ kako bi sprečili širenje najteže bolesti, objašnjava ovaj u potpunosti zdrav čovek.

Kada je otišao na planinu Bobiju, odlučio je da promeni način života u potpunosti. Rešio je da po poslednji put u životu iskuša sreću...

Ceo tekst pročitajte na sajtu penzionisani.rs!