Sve glasnija nagađanja: Da li su vakcine uzrok pojave delta soja? Evo šta kažu stručnjaci

Delta soj se brzo širi u zemljama sa visokom stopom vakcinacije. To je izazvalo mnogo spekulacija - da li su vakcine omogućile pojavu ovog soja?

DV donosi proverena stručna mišljenja. Tačne funkcije delta mutacije do sada nisu naučno istražene. Do sada je poznato da ova mutacija omogućava virusu da se lakše veže za ljudske ćelije i da izbegne neke imune reakcije, kaže Dipti Gardasani, čija je profesija klinička epidemiologija, i radi na Univerzitetu Kvin Meri u Londonu.

A Peggi Rize iz Helmholtz-ovog centra za infektivna istraživanja u Braunschveigu navodi da soj delta dovodi do većeg opterećenja virusa, na primer u ždrelu. Šta je bekstvo od imuniteta? Kada virus mutira u varijantu koja je otpornija na antitela prouzrokovana prethodnom bolešću ili vakcinom, tada se govori o „imunoj evaziji“ ili bežanju od imuniteta. Na taj način se ljudi mogu zaraziti, pa čak i razboleti uprkos vakcini ili prošloj bolesti.

Da li je delta soj takav? Delta soj je zarazniji, ali ima i svojstva „imunološke evazije“. „Mutacija smanjuje efikasnost nekih antitela, a time i sposobnost imunološkog sistema da prepozna bolest“, kaže imunolog Georg Berens, profesor na Medicinskoj školi u Hanoveru.

„Ali to još uvek nije prava imunološka evazija, bilo bi mnogo jasnije“, dodaje Peggi Rize. Sve ovo znači da mutacija nije toliko jaka da bi postojeće vakcine bile beskorisne. Suprotno tome, istraživanja pokazuju da je soj delta nešto otporniji na vakcine, ali da kompletna vakcinacija pruža izuzetno jaku zaštitu protiv ove varijante. Međutim, proizvođači kao što je Baiontec / Pfizer rade na novoj verziji vakcine koja bi bila još efikasnija protiv delta sojeva.

Da li vakcina izaziva mutacije virusa? Virolog Friedemann Veber sa Univerziteta u Giessenu kaže da mutacije ne omogućavaju vakcinisane, već nevakcinisane ljude. „Upravo je kod zaraženih ljudi novi sloj nastao kao bekstvo od imuniteta.

Ovaj nemački stručnjak ukazuje na iskustva u Indiji, Brazilu i Južnoj Africi, gde su se dogodile trenutne mutacije, a procenat vakcinisanih bio je izuzetno nizak. Virus je bio veoma raširen u vreme mutacije.

Prema Veberu, virus koristi oslabljeni odbrambeni sistem tela za prilagođavanje. Pored toga, ako je teza da vakcine uzrokuju mutacije bila tačna, tada bi novi sojevi virusa morali da se pojave u zemljama koje imaju veliki broj vakcinisanih, na primer u Izraelu ili Velikoj Britaniji.

„Uopšte nije tako. „Mutacije virusa pojavljuju se u zemljama u kojima još uvek nije visok procenat vakcinisanih i gde ima puno ljudi na malom području“, objašnjava Peggi Rize.

Džordž Berens kaže da teoretski postoji mogućnost da vakcine vrše imunološki pritisak na virus i da on potom pokušava da mutacijama izbegne pritisak. Dodaje da virus trenutno pogađa samo delimično vakcinisanu populaciju, pa neki imaju imunološki odgovor, a drugi ne.

„To virus voli, drugi sojevi mogu da nastanu. Tako se virus trenira “, kaže Behrens. Sve u svemu, vakcina retko može dovesti do mutacija i pospešiti širenje novog soja, mnogo je verovatnije da će doći do opasnih mutacija tamo gde se virus može nesmetano i brzo širiti.

Dakle: Da li su vakcine uzrok delta sojeva? Isključeno je da je soj delta stvoren na osnovu vakcina. Naime, ova mutacija registrovana je u oktobru 2020. godine u indijskoj saveznoj državi Maharaštra. I tek u januaru 2021. godine, prvi građani su vakcinisani u Indiji - tri meseca nakon pojave delta soja.