UBEDLJIVO NAJBOLJA FIZIČKA AKTIVNOST: Kada plivamo ove fenomenalne promene se događaju u našem telu!

Leto je tu, a to znači damo jedno - vreme je za plivanje i uživanje na bazenima, izletištima ili moru.

Mnogi nisu ni svesni koliko je ova fizička aktivnos dobra za naše zdravlje. Ono što je najbolje kod ove aktivnosti je da aktivira baš svaki mišić, a nećete ni biti svesni da vežbate.

Plivanje se često navodi kao najbolja fizička aktivnost, a evo kako deluje na telo:

1. Koža

Jedna od najvećih spoljnih promena koje možemo videti golim okom već posle nedelju-dve plivanja jest da nam koža izgleda zategnutije i glađe, bez obzira na godine. To se događa zato što se redovnim plivanjem poboljšava cirkulacija. Kada se krećemo, telo proizvodi toplinu koja se oslobađa na koži, što možemo da primetimo po tome da postajemo crveniji. Ali, No jednom kada se telo opet rashladi, vidljive su brojne druge prednosti, u kojima prednjači zategnuta koža. Osim toga, ako u to ubrojimo i komponentu morske soli tijekom plivanja u moru, dobrobiti za kožu se umnožavaju. Primjerice, morska voda će smanjiti probleme s prištićima i utjecati na smanjenje viška masti koje naša koža proizvodi.

2. Mišići

Tokom plivanja aktiviraju se mišići čitavog tela, a kako je otpor vode snažniji nego prilikom aktivnosti na vazduhu, pomoći će im da se jače oblikuju. Drugim rečima, plivanje je jedna od aktivnosti koja će najbrže podstaći aktivnost mišića, a kada oni budu aktivniji, telo će sagorevati više kalorija i potrošiti više nakupljenih masnih naslaga. Zapravo je reč o treningu vlastitim telom uz otpor snage. Kada zaplivate prvi put u sezoni, lako je moguće da ćete iskusiti upalu mišića nakon koje će biti potrebno 24 do 48 sati za njihov potpun oporavak. Želite li preventivno da umanjite bol, uradite kratke vežbe istezanja na suvom, tek toliko da podstaknete rad mišića pre nego što uđete u hladnu vodu.

3. Pluća 

Odlazak na more i plivanje često se propisuju osobama koje pate od bolesti disajnih puteva poput astme, bronhitisa... I to nije bez razloga. Tokom plivanja menja se ritam našeg daha, omogućavajući plućima da unose više kiseonika.

4. Srce

Nakon dva minuta plivanja, telo prelazi u aerobni način disanja, zbog čega se ubrzava puls. Puls se povećava kako bi preusmerio kiseonik u mišiće. Samim tim i ranije spomenuti mišići dobijaju više kiseonika, što je još jedan dokaz da plivanje utiče na čitavo telo.

5. Mozak

Kako tokom plivanja dolazi do udisanja više kiseonika, on i krv koja kola našim žilama, a dolaze i do mozga, pomažu nam da budemo budniji, pripravniji. Plivanjem se, osim toga, otpuštaju endorfini, hormoni koji su u našem telu zaduženi za onaj dobar osećaj. Sve navedeno više je nego dovoljan razlog da i ovog leta plivamo koliko god možemo, bilo na bazenu, obližnjoj reci ili moru.