Ubiće nas "pozitivne misli!" Psiholog objasnio šta se krije iza ovih mantri i koliko su opasne po zdravlje

"Misli pozitivno!" "Pozitivnim mislima do sreće." "Sami krojimo svoju sreću!" i slični slogani sugerišu milionima ljudi širom sveta, a sve češće i našim građanima, da postoji "pravi" put do srećnog i bogatog života. Ali umesto obećanog blagostanja "pozitivno razmišlanje" svojim sledbenicima priređuje po pravilu ozbiljne teškoće.

Negativne misli su, u najmanju ruku, isto toliko važne kao i pozitivne. Baviti se negativnim mislima i formulisanje istih je od eminentnog značaja za naše duševno zdravlje. Tuga, ljutnja, bes, agresija i sumnja se brinu za naše samozalaganje kao i za savlađivanje gubitaka i konflikata.

Na duge staze prosto nije izvodljivo – a da ne platimo cenu za to – da mislimo da svako može sve, samo ako hoće. Duboko razočarenje jeste cena koju će pojedinac platiti za svoje nezrele ciljeve i nedostižne ideale koji u samom startu sadrže potencijalnu frustraciju.

Idealizovane pretpostavke u knjigama "pozitivnog razmišljana" o lepoti, bogatstvu, uspehu i životnoj harmoniji pojačavaju pored svoje nedostižnosti samo nezrele osobe koje se ne mogu pomititi sa svojim ograničenjima u našem svetu i koji su trajno nezadovoljni sa sobom i svojim okruženjem.

Šteta je neprocenjiva ukoliko čovek nije osposobljen da se trajno izbori sa teškim gubicima ili ožali gubitak bliske osobe.

Čovek često pada u depresiju upravo zbog toga što teži idealoj harmoniji i ne može da podnese napetost koja se stvara. Po pravilu u ovakvim situacijama "guta" svoja osećanja, sve do tačke kada više i ne oseća svoje emocije.

"Pozitivno razmišljanje" je kada ga bolje pogledamo, u stvari metoda negacije.

Ponekad je lakše zatvoriti oči, ignorisati realnost, optuživati druge i sl., nego priznati sebi da se ponekad život ne odvija onako kako smo sebi zacrtali i onako kako mi to želimo. Zatvaranje očiju pred realnošću donosi nam privremeno olakšanje (dakle zadovoljstvo, zbog trenutnog odlaganja bola) ali dugoročno gledano od toga nemamo nikakvu dobit, jer naši problemi ostaju nerešeni, a kako vreme prolazi naš strah da se suočimo sa sobom i sopstvenim problemima raste i nagriza nas iznutra.

Toksična pozitiva se najčešće bazira na iracionalnim i infantilnim uverenjima o sebi i o drugima objašnjava psiholog Leo Ivanišević.

Stavove poput ovih koji se mogu sažeti u par rečenica: Kako zračiš, tako i privlačiš; Negativne emocije dovode do toga da ti se dešavaju loše stvari; Negativne emocije su niskofrekventne i time privlače negativne događaje; Pozitivno razmišljanje diže tvoju vibraciju - Ivanišević demistifikuje.

- Ova uverenja nam samo daju iluziju kontrole nad svime što nam se dešava u životu. Prevelika potreba za kontrolom samo ukazuje na velike nesigurnosti jer kontrola uvek ide u paru sa krivicom. Ukoliko verujete da privlačite ono što zračite, krivićete sebe svaki put kad vam se desi nešto loše, čak i kada zaista nema veze sa vama. Loše stvari se dešavaju i dobrim ljudima, to je prosto život.

- Negativne emocije nas često bacaju u stanje straha. Na strah možemo reagovati na tri načina: smrzavanjem, agresijom i izbegavanjem. U ovim stanjima, funkcionisanje našeg mozga i tela se menja. Tada ne možemo da se povežemo sa drugima, ne vidimo realnost sa dovoljnom jasnoćom i širinom i donosimo loše odluke. Te loše odluke najčešće imaju negativne posledice po nas. Na taj način smo „privukli“ ono što smo „zračili“.

- Naučite kako da sebe vratite u mentalno stanje bezbednosti. Pružite sebi kontekst i sagledajte širu sliku. Setite se da imate izbor i da ima više stvari koje možete da uradite – spisak aktivnosti je neograničen, počev od tuširanja, preko treninga, do kocke čokolade, meditacije ili vrištanja u jastuk.

Povežite se sa nekim, razgovarajte, pozovite prijatelja. Kada se ponovo budete osećali bezbedno i smireno, pokušajte da shvatite šta je u vama izazvalo negativnu emociju i šta ćete povodom toga da uradite u životu. Možda je potrebno da postavite nekome granicu. Možda je potrebno da preispitate sopstvene granice. Možda je potrebno na nešto odtugujete i pustite. Možda je potrebno da budete manje strogi prema sebi. Negativne emocije su tu da vam pomognu da otkrijete šta treba da radite - zaključuje psiholog.