RUSKI NAUČNICI U DRVETU SIBIRA OTKRILI SASTOJAK, KOJE PRODUŽAVA ŽIVOT: "Na korak smo od eliksira mladosti", neizlečive bolesti postaće prošlost

Ruski naučnici iz kompanije „Initium-Farm“ i Instituta molekularne biologije “Engeljgardta” Ruske akademije nauka prvi na svetu su dokazali da se pomoću jedinjenja terpena sibirske jele može aktivirati u ljudskom telu proces autofagije kojim se ćelije organizma čiste i produžava se život.

Autofagija je prirodni samočistač organizma, to je proces koji se u telu pokreće posle više sati gladovanja. Pomoću nje se nepotrebne komponente ćelija, kao što su oštećeni molekuli proteina i organele, kao i virusi prerađuju u hranljive materije. Na ovaj način se zahvaljujući procesu autofagije čisti i podmlađuje organizam.

Termin „autofagija“ je dao belgijski bihemičar Kristijan de Djuv koji je za ovaj proces dobio Nobelovu nagradu 1974. godine. Japanski naučnik Esinori Osumi je radio na testiranju i opisivanju mehanizma autofagije za šta je 2016. godine dobio Nobelovu nagradu.

Međutim, autofagija je genetski isključena za većinu ćelija i procesi njihovog prirodnog čišćenja su u stanju mirovanja. Zbog toga naučnici iz čitavog sveta traže načine kako da stimulišu te procese i razrađuju metode aktivacije autofagije u ljudskim ćelijama.

Neki naučnici smatraju da autofagija u ćelijama izaziva stres. Izvor takvog stresa može da bude gladovanje ili intenzivni treninzi. U tim stimulacijama autofagije ima ozbiljnih nedostataka. Prvo, u svetu nisu sprovedena naučna istraživanja o koristi gladovanja.

Drugo, gladovanje ne pripada zdravom načinu ishrane i može da izazove depresiju, iscrpljenost organizma i da smanji seksualnu aktivnost. Treće, i gladovanje i jaka fizička aktivnost nisu preporučljivi kod ljudi koji boluju od dijabetesa, srčanih oboljenja i problema sa krvnim sudovima.

Eksperimentima koji su sprovedeni 2021. godine je ustanovljeno da se upravo terpenima sibirske jele veoma brzo i bezopasno aktivira autofagija u ljudskim ćelijama.

„Sproveli smo istraživanje kompleksnog uticaja terpena sibirske jele na ćelije. Podaci o promeni ekspresije 20 hiljada gena i analiza proteoma (celokupnog broja molekula belančevina u organizmu) će omogućiti da se rasvetli mehanizam koji je u osnovi bioloških efekata terpena sibirske jele“, rekao je za Sputnjik naučni saradnik laboratorije proliferacije ćelija (podele ćelija) Instituta molekularne biologije Engeljgardta Lipatova.

Takozvano multiomičko istraživanje je usmereno na kompleksno izučavanje ćelija, tkiva i celokupnog organizma.

Terpeni su velika i raznovrsna klasa jedinjenja koja proizvode mnogobrojne biljke, a posebno su zastupljeni kod četinara, trava i povrća.

Ove biljke daju zaštitna sredstva terpene koji održavaju stabilnost ćelija. Naučnici su istraživali terpene koji se nalaze u korenu i stablu sibirske jele.

Neke jele žive i do četiri hiljade godina. Naučnici smatraju da upravo zahvaljujući terpenima, koji aktiviraju autofagiju, ćelije starog drveća se ni po čemu ne razlikuju od ćelija mladih biljaka.

Prilikom eksperimenata otkriveno je da autofagija u ćelijama pluća počinje čak i korišćenjem terpena u maloj koncentraciji.

„Zahvaljujući terpenima proces intenzivne autofagije u ćelijama ljudi se aktivira već nakon 24 sata. Uvideli smo da autofagija prerađuje disfunkcionalni materijal ćelija i na taj način podržava energetsku homeostazu, odnosno ravnotežu. Zahvaljujući tome se sprečava nakupljanje štetnih materija i virusa“, navela je rukovodilac naučnih projekata kompanije „Initium-Farm“ Fanija Maganova.

Ona je dodala i da je u skladu sa tim organizmu lakše da se oporavi posle različitih infekcija, među kojima i posle virusa korona i gripa.

Po rečima Maganove, kako bi se podmladile ćelije u organizmu pomoću autofagije nije potrebno da se bavimo iscrpljujućim treninzima i gladovanjem, dovoljno je da se u ishranu doda nekoliko terpena.

„Blizu smo da otkrijemo eliksir mladosti koji će značajno da produži ljudski život“, dodala je ona.

Pored toga, terpeni su u eksperimentima pokazali svojstvo antioksidanata.

Eksperti su došli do zaključka da se oni mogu koristiti za sprečavanje neurodegenerativnih promena koje izazivaju Alchajmer, demenciju i Parkinsonovu bolest.

Naučnici su svoj rad objavili u septembarskom broju međunarodnog naučnog časopisa „Aging“.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI