TAJNE DREVNIH INDIJANACA: Ova biljka leči najteže bolesti
Pokazala kao vrlo delotvorna kod leukemije, alergija, raka, depresije i nesanice.
Foto: Pixabay
Prema verovanju Indijanaca, bolesna osoba pati zbog nesklada između duha i tela. Zato su se Indijanci borili da obolelog vrate u ravnotežu i da leče prvo osobu, a ne samu bolest. Njihova medicina se temeljila na darovima prirode, odnosno, na lekovitim biljkama.
Teško je otkriti kako su prepoznali lekovite biljke, ali pretpostavlja se da su im u tome pomogle životinje. Posmatrali su koju biljnu hranu jedu ranjene i bolesne životinje, pa su tako shvatali da biljke mogu pomoći i ljudima.
Da bi bili zdravi, Indijanci su se pridržavali ovih načela:
- Duh i telo trebaju biti u harmoniji.
- Život u zajednici mora biti skladan.
- Trebamo se brinuti o prirodi i deci.
Lekovite biljke američkih Indijanaca
Američki Indijanci koristili su aloju, kamilicu, kupinu, malinu, koren đumbira, ginseng, ruzmarin, kadulju, metvicu, šipak, eukaliptus, ehinaceju, komorač, sladić, valerijanu, crvenu detelinu, divizmu i mnoge druge lekovite biljke. Foto: Pixabay
Sok i gel od aloje, Indijancima je služio za ublažavanje opeklina, ugriza insekata i rana. Kamilicu su koristili u obliku čaja kod problema s crevima i mučnine.
Koru i list kupine su, kao i kamilicu, kuvali i pili kao čaj protiv upala i probavnih tegoba.
Koren maline konzumirali su u obliku čaja ili sirov kod proliva i bolesti probavnog trakta.
Koren đumbira koristili su u prahu, kao začin ili čaj, ali i u obliku melema ili obloga kod upala, prehlada i gripa, oslabljenog imuniteta i cirkulacije.
Foto: Pixabay
Koren ginsenga dodavali su u hranu pa su od njega pripremali čaj ili melem protiv umora, za jačanje imuniteta i poboljšanje koncentracije, kao i za bolji rad jetre i pluća. Foto: Pixabay
Ruzmarin su koristili kao začin, ali i u obliku čaja kod bolova u mišićima kao i za poboljšanje metabolizma i cirkulacije.
Kadulju su koristili u obliku čaja ili u ishrani kod poremećaja u probavi, prehlade i bolnog grla ali i kao prirodnu zaštitu od insekata.
Metvicu su, kao i kadulju, koristili u obliku čaja ili u ishrani kod prehlade, kašlja i problema s disanjem.
Šipak su Indijanci koristili u ishrani ili kao čaj kod prehlade, kašlja, crevnih problema i upala.
Ulje lista i korena eukaliptusa koristili su kod kašlja, nadraženog grla i groznice. Danas je upravo eukaliptus čest sastojak u sirupima protiv kašlja.
Koren ehinaceje koristili su za jačanje imuniteta ali i kod groznice i infekcija. Danas se koristi u obliku tinktura.
Komorač su Indijanci koristili za žvakanje ili kao čaj kod kašlja, grlobolje i loše probave.
Koren i lišće sladića koristili su kod kašlja, prehlade i bolnog grla. Danas se konzumira u obliku čaja.
Foto: Pixabay
Valerijanu su koristili u obliku čaja za olakšavanje bolova u mišićima i za smirenje.
Bobice, stabljike, cvetove i lišće biljke orlovi nokti (drugi naziv je kozja krv) koristili su za lečenje uboda insekata i infekcija kože, a u obliku čaja za lečenje prehlade i glavobolje.
Listove i koren pasiflore, Indijanci su kuvali i pili kao čaj za smirenje i ublažavanje bolova u mišićima, ali i u obliku melema za lečenje opeklina, ugriza insekata i čireva.
Tahebo biljka bila je najjači lek kod Indijanaca, a mnogi naučnici su i dokazali njenu lekovitost. Biljka se pokazala kao vrlo delotvorna kod leukemije, alergija, raka, depresije i nesanice.
Čaj od taheba može uzrokovati neke neželjene pojave s početka konzumiranja, ali simtomi ubrzo nestaju i dozu treba adaptirati individualno.
ahebo biljka bila je najjači lek kod Indijanaca, a mnogi naučnici su i dokazali njenu lekovitost. Biljka se pokazala kao vrlo delotvorna kod leukemije, alergija, raka, depresije i nesanice.
Čaj od taheba može uzrokovati neke neželjene pojave s početka konzumiranja, ali simtomi ubrzo nestaju i dozu treba adaptirati individualno.