SRUŠEN NAJVEĆI MIT O ASPIRINU: Neke ovaj lek može spasiti, dok drugima može doći glave!

Pola veka aspirin se smatrao jednim od najefikasnijih lekova u prevenciji srčanog ili moždanog udara. Aspirin, čiji je ključni sastojak acetilsalicinska kiselina, koriste milioni ljudi širom sveta.

Blagi je analgetik, snižava temperaturu i koristi se čak i u trenucima mamurluka, a već dugo čitamo tekstove o tomu kako je sjajan za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i stanja poput srčanog udara. Ali, čini se da to ipak nije tako.

Kako piše ugledni Njujork Tajms, lekari više ne bi trebalo rutinski da prepisuju aspirin ljudima koji su u riziku od takvih oboljenja. Štaviše, američki stručnjaci ustanovili su da postoji značajan rizik od ozbiljnih nuspojava koji je veći od moguće koristi od leka kojeg se donedavno smatralo jeftinim „oružjem“ za borbu protiv srčanih oboljenja.

Alo

Foto: Pixabay

Potrebna dodatna istraživanja

Panel američkih stručnjaka takođe smatra kako bi valjalo razmotriti mogućnost da se ukine davanje aspirina pacijentima koji imaju rizik od raka debelog creva, dok se donedavno smatralo da upravo taj lek značajno smanjuje mogućnost pojave tog opakog karcinoma. Takođe, rekli su, potrebna su dodatna istraživanja.

Kako navodi list, preporuka da se aspirin uzima preventivno važi za osobe mlađe od 60 godina koje dosad nisu doživele srčani udar i kojima ovaj blagi analgetik može pomoći. Ali, svi stariji ne bi ga trebalo preventivno da uzimaju, čak i u malim dozama, osim ako je njihov organizam već naučen na taj lek ili su preboleli infarkt. Pod malom dozom podrazumeva se uzimanje 81 do 100 miligrama aspirina. Američki stručnjaci preporučuju da se u svakom slučaju pacijenti konzultiraju sa svojim lekarima ili farmaceutima.

Nije ovo preterana novost, pojedini stručnjaci godinama upozoravaju da bi aspirin, uz sve koristi koje donosi, mogao da nanese i štetu ljudskom organizmu. Naime, poznato je da taj lek razređuje krv. To je korisno kod stanja poput srčanih oboljenja, začepljenja krvnih sudova ili kao prevencija moždanog udara, ali istovremeno može dovesti do krvarenja u probavnom traktu ili mozgu, a ta opasnost raste s godinama života.

– Ne možemo jasno reći da bi svako ko je u stanju povećanog rizika od infarkta ili srčanih oboljenja trebalo da uzima aspirin. Moramo da budemo pametniji i vidimo da li postoje bolje mogućnosti prevencije takvih stanja – rekao je za NY Times dr. Chien-Wen Tseng iz radne grupe koja je utemeljena kako bi se proučila ova tematika.

Alo

Alo

Njihova dosadašnja istraživanja otkrila su jasnu vezu između krvarenja i redovne upotrebe ovog leka.

– Naravno, svima preporučujemo da se, pre nego što prestanu s upotrebom aspirina, konsultiraju sa svojim lekarom, naročito onima koji su već imali srčani udar – dodao je.

U radnoj grupi učestvuje 16 medicinskih stručnjaka čije je područje delovanja prevencija bolesti, a njihov rad nadzire i odobrava federalna Agencija za zdravstvena istraživanja i kvalitet. Njihove preporuke uvažavane su širom američkog zdravstvenog sistema. Stoga je vest i te kako bitna, jer bi mogla da utiče na desetine miliona odraslih koji su trenutno visokorizični kada su srčana oboljenja u pitanju, a kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrti u SAD-u, čak i u vreme pandemije koronavirusa.

‘Povremeno da, uopšteno ne’

Njihove smernice još nisu dovršene, očekuje se javna rasprava koja bi trebalo da traje do sredine novembra, ali nacrt dokumenta već je tu.

Pre dve godine Američki koledž kardiologije kao i Američko društvo za srce (AHA) zajednički su doneli preporuku kako bi aspirin trebalo da se propisuje vrlo pažljivo pacijentima od 40 do 70 godina koji nikada nisu imali srčani ili moždani udar. Povremeno da, uopšteno ne, glasila je preporuka koja je sada još radikalnija jer je starosna granica smanjena na 60 godina.

– Analizirajući literaturu došli smo do zaključka da u upotrebi aspirina nema balansa – više je štete od krvarenja nego koristi kod prevencije srčanih udara. A to nije obično krvarenje iz nosa, može doći do ozbiljnih krvarenja u mozgu – kaže jedna od autorka studije dr. Amit Khera.

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) takođe je za NY Tajms zaključila da aspirin ne bi trebalo da bude korišćen preventivno. Savetuju da se svi konsultiraju sa svojim lekarima pre nego što počnu da uzimanju aspirin na dnevnoj bazi. Dodatne probleme nagovestio je još 2016. dr. Stiven Nisen, jedan od čelnika klinike u Klivlendu, rekavši da se pribojava da bi aspirin mogao da nanese više štete nego korisni jer se gastroenterolozi boje da će neki pacijenti prekasno otkriti svoje karcinome radi upotrebe aspirina.

Alo

Foto: Shutterstock

Studije takođe upozoravaju da, koliko god korišćenje aspirina smanjuje rizik od srčanih ili moždanih udara, nema jasnih dokaza o manjoj smrtnosti od tih bolesti među populacijom koja je redovno uzimala popularni lek.

Rak debelog creva jedan je od glavnih uzroka smrti u SAD-u. Nejasno je zašto je sve više slučajeva te opake bolesti među mlađom populacijom. Zbog toga sve više ljudi uzima aspirin redovno, ali stručnjaci, ističe NY Tajms, napominju da bi ga trebalo uzimati isključivo one osobe koje imaju veliki rizik oboljevanja i kojima to preporuči lekar, a ne „na svoju ruku“.

Biti pametan u ovakvoj situaciji, kada se čak i poznati svetski istraživači i lekari spore oko toga da li aspirin više koristi ili šteti, nije lako. Ipak, kako za Alo! kaže poznati kardiolog prof. dr Miljko Ristić, za ogromnu većinu ljudi aspirin može da bude blagotvoran.

- U većini slučajeva aspirin je potpuno bezazlen lek, a veoma je koristan. Bitan je za prevenciju šloga, infarkta i zgrušavanja krvi u krvnim sudovima u bilo kom delu tela. Komplikacije su uglavnom totalno bezazlene - objašnjava profesor.

Kako kaže, može postojati preosetljivost na aspirin, što bi se moglo manifestovati kao često krvarenje iz nosa, takođe pri pranju zuba može da dođe do blagog krvarenja.

Alo

Shuterstoock

- Može da dođe i do malog krvarenja u mokraći, pa da bude crvena boja mokraće zbog krvi u bubrežnim i mokraćnim putevima. Međutim, iz mog iskustva, nikada se to ne manifestuje nekim ozbiljnim krvarenjem, u smislu da će neko izgubiti veliku količinu krvi - navodi dr Ristić. 

Ristić objašnjava i da je lek „kardiopirin“ pokazao veoma dobru prevenciju svih zgrušavanja krvi, bilo da je to u mozgu, srcu ili drugim organima. 

Kome je preporučen jedan aspirin dnevno:

- onima koji su imali infarkt, imaju ugrađen stent ili bajpas

- onima koji su imali moždani udar

- ljudima koji imaju problema sa zgrušavanjem krvi, venama

- Za aspirin su nuspojave zaista jako retke. To tačkasto krvarenje je potpuno bezazleno i javlja se jednom u 10.000 ili 100.000 slučajeva. Kad bismo sve to gledali, nijedan lek ne bismo smeli da uzimamo, ni analgetik ni antibiotik ni sedativ. U svakom slučaju, savet je da se obavezno pročita uputstvo za upotrebu, pa da pacijent zna da prestane da pije lek ako je došlo do nekih poremećaja - kaže naš sagovornik.

Na kraju, Ristić daje preporuku da u eri pandemije koronavirusa čak i mlađi uzimaju aspirin jer je on prevencija zgrušavanja krvi, koja je registrovana kod mnogih pacijenata sa kovid infekcijom. 

- Jeste to primarno infekcija pluća, ali ako stradaju i krvni sudovi potpuno je blokirana razmena kiseonika između spoljašnje sredine i organizma, odnosno krvotoka čoveka - zaključuje doktor.  

Ko ne sme da pije aspirin na svoju ruku:

- stariji od 70 godina

- dijabetičari

- mlađi od 12 godina

- oni koji imaju relativno česta krvarenja iz nosa