DOKTOR NESTOROVIĆ OTVORENO Evo zbog čega nije dobro ići kod lekara posle 5 sati, uveče

"Kad imate doktora koji 30 godina gleda pacijenta, i zna ga u dušu, vi ćete sa njim lakše izaći na kraj. A i pacijenta će da bude sramota da svaki čas ide kod tog doktora da mu dosađuje", ističe poznati pulmolog dr Branimir Nestorović, govoreći o značaju porodičnog lekara koji poznaj pacijenta.

"Beograđani imaju tu privilegiju da mogu da maltretiraju hiljadu doktora bez davanja novca. Ima knižicu pa se prijavi malo ovamo, malo onamo... To je mnogo loše. Vi kad dođete kod doktora u šest uveče ili tri ujutru on, pošteno govoreći, gleda samo kako da vas otkači. Ko će da se bavi sa kompleksnim pacijentom u tri ujutru", otvoreno kaže Nestorović.

O tome da li je cena pregleda kod privatnog lekara visoka dr Nestorović kaže:

"Zavisi gde... Ali košta mnogo, previše košta. Za pregled koji traje 5-10 minuta 40 ili 50 evra je previše. Ja sam proveravao u državnoj bolnici košta 4.000, a privatno 5.000 dinara". 

"U zlatno vreme Evrope smišljeno kako da pacijenti uzimaju što više lekova. I sad ste došli u situaciju da nemate nijednog čoveka preko 55 godina koji ne pije barem 20 lekova. Ne znam ko ne pije lekove za pritisak... Onda imate ove preventivne lekove... Pijete statine da ne umrete od srca. Nemate problem sa srcem ali pijete da ne biste umrli od srca. Onda imate razne suplemente. Većina toga je apsolutno nepotrebno većina toga je i štetno", navodi dalje Nestorović.

Govoreći o svojoj porodici čuveni pedijatar na neki način oslikava nacionalni rolerkoster u kome može većina nas da se prepozna.

Moja baba koja je bila spiritus movens naše porodice je došla iz Like sa zavežljajem na leđima. I pošto je bila veoma sposobna uspela je da za 30 godina napravi imperiju.

I danas se u Obrenovcu to zove Lekino sokače. Tu su moji imali vunovlačaru, krojačku radionicu, prodavnicu, 40 šegrta, kuće. Bili su jako bogata porodica. Moja baba je živela skromno do kraja života iako su imali pare. Onda je došao Drugi svetski rat posle koga im je sve oduzeto.

Moja porodica je bila na ozbiljnom nišanu za istrebljenje. Moj ujak pokojni je bio već viđen za Sremski front. E moja baba je namestila da moja majka upozna mog oca. Moj otac je bio šef Saveza komunista za Valjevski srez. U to vreme je Obrenovac pripadao Valjevu. On je bio veliki partijac.

Kada je on upoznao moju majku i kada se zaljubio u nju otklonjena je bila opasnost za eksterminaciju. Godinu dana je partijski aktiv odlučivao da li on može da se oženi sa njom ili ne. I kad se oženio sa njom morao je da abdicira sa mesta funckionera. Ali baba je spasila porodicu.

Porodica posle rata je postala siromašna. Bilo je da se jede i obuče. U to vreme niko nije imao Bog zna šta, pa ni mi. Ali sve što je baka stvorila je nacionalizovalo. Ostala je kuća gde sam ja sad koju je kipio moj deda za rezervnu varijantu.

Ja sam prilično rascepljena ličnost. Moja majka je bila građanska opcija aotac je bio do kraja komunista. Pravi iskreni komunista. Umirao je u bolnici i kaže mi - Idi plati članarinu, nisam je platio za dva meseca, buniće se ovi. Staljina je obožavao ali nije smeo da priča o tome.

Baba je mrzela Tita. Kad je on umro baba je rekla - Sad sam izvršila svoj životni zadatak da nadživim onog skota. Ona je umrla sa 89 godina. Nije bila bolesna, jednostavno je odlučila da umre. Legla je u krevet i rekla - Dosta. I nije više htela da jede... Imala je 30 kilograma kada je umrla. Tad sam video da čovek može da umre zato što je odlučio da umre.

Ako je baba  stastan pušač, unuka će imati sve bolesti 

Otac je bio strastveni pušač, pušio je tri pakle dnevno. Dobio je rak usne duplje i umro je od velikim mukama. I od tad ja vodim tu kampanju protiv duvana, ali ide slabo... Znate kad pričamo o drogama, najstrašnija droga je duvan. To je najstrašniji otrov koji postoji. Njegova zavisnost je na nivou kokaina. Duvan, a o tome se malo priča, oštećuje kod žene jajne ćelije i to su promene koje se prenose na sledeće generacije. Ako je baba bila stastan pušač, unuka će imati sve bolesti koje imaju pušači iako nikad nije pušila.

Kada je moj otac umro mi smo ostali bez prihoda. Desilo se nešto u penzionom fondu, oni su zagubili neke papire. On je imao 44 godine radnog staža kada je umro. Bio je trgovac i imao je baš težak život. Rano je počeo da radi, sa svega 14 godina.

I kad je on umro majka i ja smo 7 meseci bili bez novca. Snalazili smo se, pozajmljivali...

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI