POSTOJE SREĆNICI, UROĐENO OTPORNI NA KORONU: Dok ljudi sa ovom krvnom grupom, završavaju na respiratoru

Koronavirus više nije nepoznat kao početkom godine, ali je još uvek zagonetan. Da li će neko proći bez simptoma ili teško oboleti od Kovida -19? Studije potvrđuju da se dobar deo odgovora krije u krvnim grupama.

Kako to da se neki zaraženi korona virusom nijednom ne zakašlju, dok drugi završavaju na respiratorima i umiru? Zbog takve ćudi virusa teško je proceniti koliko je zaista ljudi zaraženo, to jest koliko ih je već steklo imunitet.

Nemački i norveški naučnici analizirali su kako zaraza protiče u odnosu na krvnu grupu pacijenta. Nalazi su zapanjujući, a studija je objavljena u junu u New England Journal of Medicine.

Stručnjaci sa nemačkog Univerziteta u Kilu i Univerzitetske klinike u Oslu u Norveškoj analizirali su tok bolesti kod 1.610 pacijenata kod kojih je korona izazvala teške respiratorne probleme. Pacijenti su bili iz epicentra pandemije – iz Italije i Španije.

Upoređivanjem DNK materijala ovih pacijenata sa uzorcima krvi 2.205 zdravih osoba, ispostavilo se da ljudi sa krvnom grupom A imaju veći rizik da bolest kod njih poprimi težak oblik.

Dvostruko je veća verovatnoća da će zaraženi sa krvnom grupom A završiti na respiratoru u odnosu na zaraženog sa nultom (0) krvnom grupom. Krvne grupe B i AB su negde između.

Grupa A najčešća u Evropi

Grupa A je najčešća krvna grupa u Evropi (43 odsto ljudi u Nemačkoj, 41 odsto u Srbiji), slede nulta (41 odnosno 39 odsto), zatim B (11 odnosno 15 odsto) i na kraju AB (po pet odsto u Nemačkoj i Srbiji).

Za one koji imaju nultu krvnu grupu, moglo bi se u ovoj situaciji reći da su srećnici, ali ni oni nisu imuni na infekciju virusom. Prema studiji, kod njih je najmanja opasnost da bolest poprimi težak tok. Ova krvna grupa je posebna i kada je u pitanju davanje krvi. Oni koji imaju nultu negativnu krvnu grupu (0-), mogu da daju krv svima. Oni su zapravo univerzalni davaoci.

Sve više studija sa sličnim rezultatima

Sada su izašle i druge studije, koje potkrepljuju prvobitne rezultate. 14. oktobra su objavljene dve studije u stručnom časopisu „Blood Advances“, koje takođe pokazuju da bolest protiče sa lakšim simptomima kod onih osoba koje imaju krvnu grupu 0.

Praktično istovremeno je Univerzitet u Gracu izvestio o nizu sopstvenih istraživanja ovog fenomena.

Ako se potvrde rezultati studija, to će pomoći u razvoju različitih terapija lekovima. Slični pristupi poput ovog u vezi sa Kovidom-19 i krvnim grupama postojali su i kod istraživanja drugih bolesti.

Krvne grupe i druge bolesti

U međuvremenu je poznato da osobe nulte krvne grupe izuzetno retko oboljevaju od teškog oblika malarije.

Kod drugih bolesti ljudsko telo najbolje štite neke druge krvne grupe. Na primer kao što je slučaj kod kuge, od koje su najbolje zaštićene osobe sa krvnom grupom A.

Kada se radi o Kovidu-19, za naučnike su prioritet bili pre svih rizični pacijenti:  osobe koje već boluju od pojedinih bolesti i/ ili starije osobe. Pušači su takođe dospeli u fokus. Da li su oni ugroženiji od korona virusa od nepušača?

Naučnici sada prate novi trag u korona lavirintu – krvne grupe.

Dva čoveka su najmanje 99,9 odsto genetski identična jedan drugom. Ali, taj mali 0, 1 procenat dovoljno je veliki da čoveka učini posebnim. To je onaj procenat koji određuje naše razlike, od jedinstvenog načina kako izgledamo do naše otpornosti ili podložnosti različitim bolestima.

Određena, sitna podešavanja genetskog koda mogu da budu neverovatno korisna ne samo za pojedinca, već i za društvo u celini. Što se više zna o tim posebnim genima i ljudima koji ih imaju, to bolje, jer bi to moglo da dovede do stvaranja lekova koji mogu da oponašaju korisne razlike u genima, piše "Science Alert".

Sa tim na umu istraživači traže ljude širom sveta koji su možda otporni na virus SARS-CoV-2. Možda je baš u njihovim genima ključ za potencijalni lek protiv Kovida-19.

"Virus je na globalnom nivou pružio još jednu demonstraciju izuzetne kliničke varijabilnosti između pojedinaca u toku infekcije, u rasponu od asimptomatskih infekcija do bolesti opasnih po život", istakao je tim istraživača na čelu sa imunologom Evangelosom Andreakosom sa Akademije u Atini.

"Naše razumevanje patofiziologije Kovida-19, koji može potencijalno da bude opasan po život, značajno je napredovalo od decembra 2019, kada je bolest prvi put opisana, ali još uvek znamo veoma malo o ljudskoj genetskoj i imunološkoj osnovi urođene rezistencije na SARS-CoV-2. Iako nemamo mnogo podataka o urođenoj rezistentnosti, to ne znači da ne postoji",  dodali su.

Kao jedan od primera naveli su ljude koji se nisu zarazili ni kada su živeli u domaćinstvu u kom su svi drugi imali korona virus, kao i one koji nisu dobili Kovid-19 i ako su nekoliko puta bili usred žarišta virusa.

Već je bilo nekih ozbiljnih istraživanja na ovu temu, ali do sada su rezultati otkrili samo male razlike. Na primer, prošle godine je utvrđeno da krvna grupa 0 pokazuje blagu otpornost na tešku infekciju korona virusom.

Istraživači tvrde da je neophodno uraditi više kako bi se utvrdilo ko su ljudi koji bi mogli da budu genetski otporni na SARS-CoV-2.

"Predlažemo strategiju za identifikaciju, regrutovanje i genetsku analizu pojedinaca koji su prirodni otporni na korona virus. Prvo bi trebalo fokusirati se na one ljude koji se nisu inficirali u domaćinstvu sa drugim ljudima koji su imali simptomatsku infekciju. Zatim razmatramo pojedince koji su bili izloženi virusu bez lične zaštitne opreme najmanje sat vremena dnevno, a tokom prva 3 do 5 dana simptomatske infekcije", napisao je tim.

Oni bi se zatim podvrgavali PCR testovima i antigenskim testovima u periodu od četiri nedelje posle izlaganja virusu, a posebno bi se testirale i T ćelije kako bi potvrdilo da osoba nije bila zaražena u prošlosti.

Istraživači su do sada uvrstili oko 400 pojedinaca koji ispunjavaju kriterijume za uključivanje u studiju, a i dalje traže ispitanike i to širom sveta.