Nije dobro za organizam! Evo šta se dešava ukoliko odlažemo alarm za buđenje

Međutim, stručnjaci upozoravaju da pomeranje alarma na svakodnevnom nivou može da nas čini još umornijim, a dugoročno i da poremeti san.

Kada legnemo u krevet i počnemo da tonemo u san, ulazimo u prvu, laganu fazu. Posle toga smo u dubokom snu. U ovoj fazi, naše telo se regeneriše, opuštaju se mišići i kosti i imunitet raste. Tek kada smo u dubokom snu, stižemo do REM faze. Tokom ove faze naš mozak je izrazito aktivan i tada sanjamo.

Naše se telo najviše regeneriše upravo u REM fazi i od nje zavisi da li smo naspavani i sutradan fokusirani. U REM fazu ulazimo 90 minuta od uspavljivanja i ona se ponavlja u ciklusima nekoliko puta u toku spavanja. Kada nas alarm ujutru budi, najčešće smo na kraju poslednje REM faze.

Odlaganjem alarma zbunjujemo i organizam i telo

Kada odložimo alarm i ponovo zaspimo, vraćamo se u REM fazu, koju sada prekidamo na sredini ciklusa, posle devet minuta novim alarmom. Zbog toga nas to odlaganje iscrpljuje i osećamo se još umornije, pospanije i dezorijentisano.
Ako smo legli u neko pristojno vreme, jutarnji alarm je u saglasnosti sa našim unutrašnjim satom, što znači da smo se naspavali i odmorili. Ali kada odložimo buđenje, zbunjujemo i organizam i telo koje ne zna da li da spava ili da se budi.
Istraživanja pokazuju da nedelju dana odlaganja alarma povećava nivo stresa, slabi imunitet i povećava rizik od zapaljenskih procesa.

Onih dva ili tri puta po devet minuta kojima sebe častimo, vremenom još skuplje plaćamo. Kada smo pod stresom teže se fokusiramo, postajemo sve više nervozni i razdražljivi. Onda smo podložniji prehladama, srčanim oboljenjima, kanceru.

Odlazak na spavanje minimum sedam sati pre buđenja i redovnim vežbanjem smanjuje se navika odlaganja ustajanja. Čitanje nekog romana, topla kupka ili čaj od matičnjaka kao i sve što nas umiruje pomoći će da lepše i spokojnije zaspimo.