HAOS U JUTARNJEM! ZARATILI OKO PLJESKAVICA "Meso je kancerogeno zbog zamrzavanja", "Neshvatljivo je da tako priča profesor"

Redovna konzumacija mlevene govedine može uticati na zglobove i bubrege. Ako jedete proteine životinjskog porekla, posebno crveno meso, nivo mokraćne kiseline će porasti, a može uzrokovati nastanak kristala u zglobovima te se pretvoriti u bubrežne kamence. Oba stanja su jako bolna. 

Sa druge strane videli smo mnogo puta da se u mleveno meso dodaju hrskavice, loj, soja, voda, vinobran kako bi ono bilo teže, izgledalo svežije, a zarada veća.

Na pitanje kakvo meso jedemo u Jutarnjem programu TV Prva odgovor je dala Tamara Bošković iz Uprave za veterinu.

"Zna se tačno šta pljeskavica, burger ili ćevapi moraju da sadrže, a to je samo mleveno meso, so i ništa od drugih dodataka. Ovo što ste vi naveli - hrskavice, loj, soja...je prevara u hrani ili zloupotreba i to nije dozvoljeno da se naziva pljeskavicom. Ne možemo da negiramo da postoje takvi slučajevi, vrlo često su proizvođači skloni dodacima koji nisu nebezbedni za hranu, ali ne pružaju taj kvalitet koji bi trebalo da pružaju".

Ono što nas definitivno sve zanima je kako da prepoznamo zdravo, dobro meso kada uđemo u prodavnicu, a kuvar Milan Stojanović je to objasnio.

"Mleveno meso bi trebalo da bude zrnasto, čim ono liči na paštetu to znači da je mnogo puta samleveno, odnosno da ima brašna", rekao je on, dodajući da se najčešće dodaje krompirovo ili sojino brašno.

"Nažalost, miris možemo da osetimo tek kada ga kupimo. Kupujte na sigurnim mestima, u velikim lancima, što ne znači da u maloj mesari i radnji neće biti dobro i kvalitetno. Meso se nakon klanja ne jede dva dana, ono je sve mekše i lepše ako se čuva na određenoj temperaturi. Mislim da tu nema problema, najveća bojazan je kod mlevenog mesa. Ima šminke, treba gledati da to bude zrnasto meso", poručio je on.

I stručnjak za meso sa Poljoprivrednog fakulteta prof. dr Vitomir Vidović objasnio je šta treba da gledamo kada kupujemo meso, a istakao je i da ako se predugo čuvaju zamrznuta, mesa postaju kancerogena.

"Osnovni parametri za kvalitet mesa, treba da jedemo meso koje nas podmlađuje – dakle, proteinski ili aminokiselinski sastav mesa, nisu sva mesa jednaka. Teleće, juneće, od starih krava, tu se poznaje po boji, što je boja tamnija, to je grlo starije.

Neka mesa kao što je goveđe, svinjsko i pileće ne smeju dugo da se drže zamrznuta jer oksidiraju i menjaju hemiju mesa i postaju kancerogeni. Sva mesa ispod 16 odsto proteina su kancerogena, naravno, mi to ne znamo kad dođemo u radnju. 

Zamrznuta mesa ne mogu dugo da stoje u prodavnici kao sveža, brzo oksidiraju, oni su promenili svoju mikrobiološku vrednost, pa moraju brzo da se šalju u preradu za kobasice, kulen, proizvode polutrajnog karaktera. Roštilj meso, pljeskavice, kobasice, ražnjići, to mora brzo da se potroši jer takva mesa menjaju hemiju mesa, menjaju svoju mikrobiologiju i biološku vrednost i na neki način deluju mutantno, utiču na promenu telesne ćelije", tvrdi profesor, dok Tamara Bošković iz Uprave veterine to demantuje.

Bošković, međutim, kaže da meso ne može da bude kancerogeno.

"Negirala bih sve. Meso ne može da bude kancerogeno. zamrzavanje mesa ne utiče na mutaciju. Zamrzavanje mesa je vrsta konzerviranja. Menja se kavlitet mesa ali ne i bezbednost. Po pravilniku meso može da bude zamrznuto 12 meseci, ali ne sme da se stavlja u maloprodajni objekat nego na preradu".