OVO SIGURNO NISTE ZNALI Od toga da li jedete toplu ili hladnu hranu zavisi zdravlje creva ali i kilaža

Ne samo što ukus može da se razlikuje u zavisnosti od toga da li nešto jedemo hladno ili toplo, već to umnogome utiče i na naše telo.

Kada jedemo hladno jelo, unosimo više kalorija.

Kako je pokazalo nedavno sprovedena studija, nije tačno da topla hrana ima više kalorija, što mnogi misle jer nas brže zasiti. Štaviše, istraživanje je pokazalo da oni koji biraju hladne umesto toplih obroka uglavnom unose više kalorija.

Telu je teže da svari hladnu hranu.

Naše telo vari hranu tako što je dovodi do unutrašnje telesne temperature. To znači da kada jedemo hladno jelo, telo mora dvaput više da napreže da bi najpre zagrejalo hranu, a onda je svarilo.

Na primer, hladnu supu svarimo za 15 minuta, a s druge strane, mlečni proizvodi, posebno hladan sladoled, recimo, vari se između pola sata i dva sata.

Mali trik koji može da pomogne je da hladnu hranu zadržite kratko u ustima pre nego što je progutate, kako biste je barem malo zagrejali.

Topla hrana je uglavnom hranljivija.

Hrana koju jedemo toplu se po pravilu lakeš vari, a rezultat toga je da se i nutrijenti brže apsorbuju u telu. I ne samo to, kada neke vrste namirnica, na primer, paradajz, skuvamo, u njima se povećava sadržaj likopena. Osim toga, skuvan ovas je bogatiji vlaknima.

Ipak, i kuvanje voća i povrća ima svoju lošu stranu, jer se time smanjuje njihov sadržaj vitamina.

Hladna voda se apsorbuje brže od tople.

Stručnjaci kažu da je još jedna dobra strana ispijanja hladne vode to što povećava izdržljivost kod onih koji svakodnevno treniraju. Takođe, utvrđeno je da kada pijemo toplu vodu, popijemo je znatno manje, što može da dovede do dehidracije.

Kada se sve sabere i oduzme, najbolje je piti vodu temperature oko 16 stepeni, dakle relativno hladnu.

Posle tople hrane smo duže siti.

Razlog tome je što se posle toplog obroka apetite ne vraća tako brzo, a sve zahvaljujući nutrijentima iz namirnica koje ste uneli. Kada jedemo toplu hranu, povećava se osećaj zadovoljstva, a smanjuje brzina kojom jedemo, tako da mozak na vreme dobija signal kada smo siti.

Primer za to je topla supa, koja nas mnogo bolje zasiti od neke čvrste, a hladne hrane.

Topla hrana je dobra za zdravlje creva.

Kada se hrana priprema na temperaturi većoj od 65 stepeni Celzijusa, gotovo je nemoguće da u njoj prežive bilo kakvi mikroorganizmi koji bi mogli da vam naškode.

S druge strane, hladna hrana može da dovede do pojave gasova u crevima, što rezultira i nadutošću.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI