Želite da očuvate zdravlje mozga i pamćenje? Izbegavajte ove namirnice

Ovo je spisak namirnica koje treba da izbegavate ako želite da sačuvate zdravlje mozga, oštro razmišljanje i dobro donošenje odluka:

1. Šećeri

Mozak koristi energiju u obliku glukoze, oblika šećera, da podstakne ćelijske aktivnosti. Međutim, ishrana sa visokim sadržajem šećera može da dovede do viška glukoze u mozgu, što studije povezuju sa oštećenjem pamćenja i manjom plastičnošću hipokampusa – dela mozga koji kontroliše pamćenje.

Konzumiranje nezdrave prerađene hrane poput peciva i sode, koji su često puni rafinisanih i dodatnih šećera – često u obliku kukuruznog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze – mogu da „preplave“ mozak glukozom.

Iako svako telo ima različite potrebe, Američko udruženje za srce preporučuje da žene ne konzumiraju više od 25 grama dodatnog šećera dnevno, a muškarci da ostanu na količini ispod 36 grama dodatnog šećera dnevno.

2. Pržena hrana

Kada je u pitanju zdravlje mozga, isplati se smanjiti količinu pržene hrane koju jedete. Studija u kojoj je učestvovalo 18.080 ljudi otkrila je da je ishrana bogata prženom hranom povezana sa nižim rezultatima u učenju i pamćenju. Ovakva hrana izaziva upalu koja može da ošteti krvne sudove koji snabdevaju mozak krvlju.

Druga studija je posmatrala 715 ljudi i izmerila njihov nivo depresije i mentalne otpornosti. Takođe je dokumentovan njihov nivo potrošnje pržene hrane. Naravno, istraživači su otkrili da su oni koji su konzumirali više pržene hrane imali veću verovatnoću da razviju depresiju tokom svog života.

Ako svakodnevno jedete prženu hranu, počnite da je jedete nedeljno. A kada postane nedeljna navika, pokušajte da uživate u njoj samo jednom mesečno. Ako prestanete da jedete prženu hranu, već ste na dobrom putu.

3.Ugljeni hidrati sa visokim glikemijskim indeksom

Čak i ako hrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, na primer, hleb, testenina i bilo šta drugo napravljeno od rafinisanog brašna, nema slatki ukus, vaše telo ih i dalje obrađuje na isti način na koji to čini sa šećerom.

To znači da oni takođe mogu da povećaju rizik od depresije. Ne morate ih potpuno eliminisati, ali je bitno da to budu kvalitetni ugljeni hidrati.

„Kvalitetni“ ugljeni hidrati su, na primer, integralne žitarice, hrana bogata vlaknima i ona sa niskim glikemijskim indeksom (GI). GI je mera koliko brzo se hrana pretvara u glukozu kada se razgradi tokom varenja, što se hrana brže pretvara u glukozu u telu, to je njen GI rang viši.

Istraživači su otkrili da su ljudi koji su imali najviši rezultat na indeksu kvaliteta ugljenih hidrata, što znači da su jeli ugljene hidrate boljeg kvaliteta, imali 30 odsto manje šanse da razviju depresiju od onih koji su jeli ugljene hidrate sa visokim GI.

Ugljeni hidrati sa visokim GI uključuju krompir, beli hleb i beli pirinač. Med, sok od pomorandže i hleb od celovitog zrna su hrana srednjeg GI. Namirnice sa niskim GI uključuju zeleno povrće, većinu voća, sirovu šargarepu, pasulj i sočivo.

4.Alkohol

Iako piće može da opustiti u trenutku i često se konzumira uz hranu, može da dođe na naplatu sledećeg jutra, kada se probude nervozni i mamurni.

Arkana Sing-Manuk, profesorka istraživanja i direktorka na Francuskom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja, i njene kolege pratile su 9.087 ljudi tokom 23 godine da vide kako je alkohol povezan sa pojavom demencije.

U časopisu „British Medical Journal“, objavili su da ljudi koji su se potpuno uzdržali od alkohola ili koji su konzumirali više od 14 pića nedeljno imali veći rizik od demencije u poređenju sa onima koji su pili alkohol u umerenim količinama.

Uopšteno govoreći, muškarci koji piju više od 14 pića nedeljno ili više od četiri pića u jednom danu najmanje jednom mesečno smatraju se velikim alkoholičarima, kao i žene koje piju više od sedam pića nedeljno ili tri pića dnevno. Ali različiti ljudi, i njihov mozak, različito reaguju na zloupotrebu alkohola.

„Kada radim sa anksioznim pacijentima koji piju, uvek ih zamolim da razmotre kontekste u kojima bi mogli da koriste alkohol na nezdrav način, na primer, koristeći piće kao sredstvo za suočavanje sa nečim što pokušavaju da izbegnu, i da razmotre ublažavanje količine koju piju“, kaže Sing-Manuk.

5. Nitrati

Nitrati se najčešće koriste kao konzervansi u suhomesnatim proizvodima kao što su slanina, salama i kobasice, i oni mogu da budu povezani sa depresijom.

Nedavna studija ukazuje na to da nitrati mogu da promene crevne bakterije na takav način da dovedu do bipolarnog poremećaja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI