REDOVAN PREGLED - VEĆA ŠANSA ZA IZLEČENJE Dr Magdalena Radović navodi šta sve morate znati o raku dojke i kako da smanjite rizik za obolevanje
U našoj zemlji žene najviše obolevaju od zloćudnog raka dojke, ali nažalost i umiru. Prema podacima Instituta „Batut“, ova bolest je јеdаn оd najčešćih uzrоka prеvrеmеnе smrti naših žena i nа trеćеm mеstu kao uzrok smrti kod onih оd 45. dо 64. gоdinе.
Kada se otkrije u ranoj fazi, mogućnost izlečenja je čak 98 odsto. O ovoj teškoj i zloćudnoj bolesti razgovarali smo sa prim. dr sc. med. Magdalenom Radović, radiologom i stručnjakom za dijagnostiku bolesti dojke.
Koje žene su u najvećem riziku?
- Rak dojke može da dobije svaka žena, bez obzira na godine i način života. S godinama raste verovatnoća da će dijagnostikovana lezija biti karcinom, tako da palpabilna promena kod žene sa 50 godina ima čak osam puta veću verovatnoću da će biti maligna nego kod žene sa 35 godina. Pojava karcinoma dojke kod najbližih ženskih srodnika takođe povećava rizik. Izlaganje jonizujućem zračenju, rađanje u starijoj životnoj dobi, kasnija menopauza i hormonska supstituciona terapija takođe povećavaju rizik.
Foto: Shutterstock
Da li je samopregled najbolji način da se otkrije bolest?
- Samopregled je značajan, ali nije dovoljan. Da bi se nešto napipalo, mora da bude bar veličine centimetar i po, a cilj je da se detektuje promena manja od centimetra.
prim. dr sc. med. Magdalena Radović
Koliko često treba da se rade pregledi?
- Preventivni pregledi ultrazvukom preporučuju se svim ženama jednom godišnje od 25. godine. Mamografija je jedino sredstvo koje je pokazalo smanjenje mortaliteta za 43 odsto, a radi se od 40. rođendana, na dve godine. Pregled je važno raditi kod radiologa koji je ekspert za dijagnostiku dojke.
Foto: Shutterstock
Da li rak dojke može da boli?
- Kaže se da rak ne boli, pa se žene opuste i ne odu kod lekara. Jedan od simptoma može biti i bol pored pregleda i kvržice koja se napipa najčešće prilikom tuširanja. Takođe, postoje promene na dojkama koje mogu da ukažu na ovu bolest - asimetrija, crvenilo, zadebljanje kože, pomorandžina kora, uvlačenje ili krvavi iscedak iz bradavice, nelagodnost, uvećanje limfnih čvorova u pazuhu...
Da li povišen nivo estrogena utiče na karcinom?
- Estrogen može ponekad da stimuliše rast ćelije karcinoma dojke. Žene s ranom prvom menstruacijom i kasnom menopauzom imaju veći rizik. Nerađanje i rađanje u kasnije životnom dobu mogu takođe povećati rizik, jer izlaganje estrogenu nije prekinuto trudnoćom.
Foto: Shutterstock
Mnoge žene ne piju pilule za kontracepciju jer veruju da povećavaju rizik za dobijanje raka?
- Stavovi u vezi s tim su i dalje neusaglašeni. Pojedine studije pokazuju da postoji izvestan rizik za karcinom dojke kod žena koje uzimaju pilule za kontracepciju, pogotovo više godina, ali i da se po prestanku uzimanja taj rizik smanjuje, da bi nakon 10 godina bio anuliran.
Šta biste preporučili ženama?
- Preporuke su: rađanje pre 30. godine, dojenje, ostaviti cigarete i alkohol. Važna je redukcija telesne težine, jer povećanje za svakih pet kilograma računato od normalne telesne težine povećava i rizik za nastanak karcinoma dojke za osam odsto.
Foto: Shutterstock
Može li stres biti okidač za bolest?
- Hronični stres može da oslabi imuni sistem, čime se smanjuje odbrana od bolesti.
Kada je rak dojke izlečiv?
- Karcinomu su potrebne godine da se napipa. Ukoliko se otkrije kada je manji od 15 milimetara, izlečenje je moguće u 98 odsto slučajeva, a u slučaju da je veći od 20 milimetara, limfni nodusi su pozitivni u 50 do 60 odsto slučajeva, a tada je petogodišnje preživljavanje 60 odsto.