Stručnjaci objašnjavaju: Evo kako kafa utiče na probavu i zašto ne možete da vršite nuždu ako je ne popijete

Uz otvaranje zavese i ulazak pod tuš, šoljica kafe mnogima pokreće ljude ujutro – na više načina. Ovaj napitak podiže nivo energije uz dozu kofeina i, za mnoge ljude, brzo i pouzdano pokreće rad creva.

Ali, „s obzirom na popularnost kafe, iznenađujuće je da tako malo znamo o tome kako ona utiče na digestivni trakt“, kaže dr. Robert Martindejl, profesor hirurgije i medicinski direktor bolničke ishrane na Univerziteta Oregon Health and Science u Sjedinjenim Američkim Državama.

Nepotpuni ili pogrešni rezultati zastarelih i nedovoljno temeljnih studija

Neke studije na tu temu – koje su obično male, stare i ograničene – sugerisale su da kofein verovatno nije taj koji izaziva potrebu za odlaskom u wc. Na primer, rad objavljen 1998. godine otkrio je da kafa bez kofeina ima sličan stimulativni efekat na debelo crevo kao kafa s kofeinom, dok šoljica tople vode nema.

Kafa je složeni napitak koji sadrži više od 1000 hemijskih jedinjenja, od kojih mnogi imaju antioksidativna i protivupalna svojstva. Vrlo je izazovan zadatak utvrditi kakav uticaj sva ta jedinjenja imaju na rad creva.

Jedna stvar koju znamo je da kafa ne utiče na sve na isti način, s obzirom na to da, prema nekim studijama, značajan broj ljudi nema bolju probavu ako pije kafu.

Reakcija creva na kafu može se dogoditi brzo

Da ispijanje šoljice kafe može da stimuliše suprotni kraj gastrointestinalnog trakta u roku od nekoliko minuta, znači da „verovatno prolazi kroz operativni sistem creva i mozga“, kaže Martindejl Odnosno, dolazak kafe u želudac šalje poruku mozgu, koja onda „stimuliše debelo crevo da kaže: ‘Pa, bolje da se ispraznimo jer stvari idu nizvodno'“, objašnjava on.

Ova komunikacija između želuca, mozga i debelog creva, nazvana gastrokolični refleks, normalan je odgovor na jelo. Ali čini se da kafa ima ogroman efekat; studija objavljena 1998. godine pokazala je da 240 ml kafe stimulisalo kontrakcije debelog creva slične onima koje izaziva obrok od 1000 kalorija.

Istraživači su pretpostavili da je poruka kafe u crevima i mozgu verovatno uzrokovana jednom ili više od mnogih hemikalija kafe, a možda posredovana nekim od naših sopstvenih hormona koji igraju važnu ulogu u probavnom procesu, kao što su gastrin ili kolecistokinin – od kojih oba mogu da porastu nakon ispijanja kafe.

Mehanizam uticaja kafe ostaje nejasan

Efekat kafe na creva može biti od pomoći nekim ljudima, uključujući one koji se oporavljaju od određenih vrsta operacija. Oslabljena funkcija creva uobičajena je nakon abdominalnih operacija, što može dovesti do nadutosti, bola i nemogućnosti izbacivanja gasova ili podnošenja hrane.

Sonja Angelone, registrovana dijetetičarka i portparolka Akademije za nutricionizam i dijetetiku, upozorila je da se ne treba previše oslanjati na kafu kako bismo nastavili da imamo dobru probavu. Ako neko ima zatvor, „to nije zato što mu nedostaje kafa“, kaže ona.

Angelone preporučuje da se jede više voća i povrća, koji su bogati vlaknima, kao i povećanje unosa tečnosti i telesne aktivnosti kako bi se rešio zatvor. „Ono što preporučujem mnogim ljudima je da jutro ne započinju jedenjem vlakana“, kaže.

Kako bilo, šoljica kafe je i uvek će biti šoljica utehe i pripreme za novi dan velikom broju ljudi.