ZIMSKI PERIOD JE NAJKRITIČNIJI ZA ČETVRTINU LJUDI U SRBIJI Doktorka Stojanov upozorila - jedan simptom mnogi ignorišu

Povišen krvni pritisak i uopšte, kardiovaskularne bolesti, vodeći su uzrok smrtnosti u svetu. Jedna četvrtina odraslog stanovništva u Srbiji ima ovu bolest, a dijagnostikuje se samo polovina obolelih, a razlog tome je što hipertenzija često nema nikakve simptome.

"Arterijska hipertenzija često nema nikakve tegobe. Pacijent sa povišenim krvnim pritiskom u najvećem procentu nema bukvalno nikakve tegobe ili se ponekad javi glavobolja koja ne mora da bude znak samo povišenog krvnog pritiska, to mogu da budu i drugi razlozi, pa često uzmu neki od analgetika, a ne izmere vrednost krvnog pritiska i to je jedan od razloga zašto dugo ostane neotkrivena hipertenzija", rekla je u emisiji "Uranak" na K1 prof. dr Vesna Stojanov.

Ona je istakla da je problem i to što neki pacijenti, čak i kada se postavi dijagnoza, ne želi da pije lekove "jer nema tegobe".

Dr Stojanov upozorila je i da je zimski period najkritičniji, zbog namirnica koje jedemo u tom periodu.

"Naš način života, pogotovo u zimskom periodu, kada krene sva ova nezdrava hrana puna soli, zimnica, suvo meso, razne grickalice koje dok sedimo i gledamo TV, one su pune soli, taj povećan unos soli je jedan od razloga za povišen krvni pritisak", upozorila je doktorka, pa navela i ostale faktore rizika.

"Nekretanje. Dobili podatak na Simpozijumu da 20-30 odsto ljudi ne hoda ni 30 minuta dnevno, to je poražavajuće. Deca nam non-stop sede, i deca i mi smo sve gojazniji, sve je veći broj pušača, veća je količina upotrebe energetskih pića, sve su to razlozi zbog čega imamo ovaj problem. Zato svaki sedmi stanovnik ove zemlje koji boluje od povišenog krvnog pritiska ima adekvatno kontrolisan krvni pritisak. A ako je dobro kontrolisan, onda nećemo imati ni moždani udar, ni infarkt srca, to će sve biti u mnogo manjem procentu nego ako imamo nagle skokove i padove pritiska i uopšte povišen krvni pritisak".

Ona je iznela i nekoliko saveta kako smanjiti rizik od ovog čestog zdravstvenog problema.

"Zdrav život, bar jednom dnevno šetnja od 45 do 60 minuta, umeren unos soli, do pet grama soli dnevno ukupno, umeren unos alkohola, jedno do dva žestoka pića, zavisno da li je muškarac ili žena, 150-350ml piva ili jedna do dve čaše vina. To su mere koje moramo da sprovedemo. Regulacija telesne težine, manje unošenje masne hrane, slatkiši, beli šećer, to stvara veliki problem sa gojaznošću i dovodi do povećanja holesterola i triglicerida. To su sve riziko faktori i pušenje, naravno, koje je jako važno", zaključila je.