NAJZDRAVIJE PLEME NA SVETU: Nisu znali za bolesti vekovima, a onda su napravili jednu kobnu grešku!

Veći deo dana provedu u lovu, ribolovu, uzgoju i sakupljanju divljih i orašastih plodova.

Ishrana im se bazira na ugljeno hidratima, pretežno na pirinču i kukuruzu, malo proteina, masti, šećera i alkohola. Dnevno naprave u proseku oko 17.000 koraka. Muškarci provode prosečno 6 do 7 sati na dan u različitim fizičkim aktivnostima, a žene su aktivne 4 do 6 sati.

Međutim, rezultati nove studije objavljene u časopisu Obesity pokazuju kako je situacija danas drugačija.

Naime, istraživanje naučnika na čelu sa dr. Hilarijem Behankourtom sa Univerziteta u Pensilvaniji testiralo je 365 muškaraca i 330 žena iz ovog plemena između 2002. i 2010. godine. Rezultati su pokazali da je gojaznost kod žena porasla za više od šest odsto, a kod muškaraca za gotovo devet odsto.

Stil života im se nije puno promenio, niti su povećali broj kalorija, ali su u ishranu uvrstili rafinisano ulje.

Tokom perioda istraživanja, populacija je porasla, a izvora hrane bilo je premalo. Putovanja su postala lakša pa su se sve češće počeli da se hrane namirnicama s tržišta. Najviše su koristili rafinirana ulja i šećer. Upotreba rafiniranih ulja u domaćinstvu povećala se za 24 posto svake godine.

Muškarci iz plemena imaju tri puta manje testosterona od muškaraca sa Zapada, ali im nivo ne opada s godinama. Stabilan nivo testosterona znači da retko pate od pretilosti i bolesti srca.

Prosečna porodica ima devetoro dece, iako oko pet odsto umire pre prvog rođendana, a 15 odsto umre pre pete godine.

Veruju u natprirodna bića koja žive u šumi. Njihov primarni jezik je Tsimane i potpuno je različit od ostalih domorodačkih grupa. Samo mali broj pripadnika plemena koji živi oko grada San Borja ima motocikle i koristi mobilne telefone, piše DailyMail.