ZA MAGIČNU MOĆ OVE BILJKE ZNALI SU EGIPATSKI I ANTIČKI LEKARI Mak usporava razvoj multiple skleroze, štiti srce, smanjuje stres, u kominaciji sa ovom namirnicom ima maksimalnu efikasnost
Prava je raznica antioksidanasa, koje organizam štite od upala i malignih obolenja
Mak je zastupljen u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Dugo je predstavljao simbol sna i smrti, zbog opijuma koji se iz njega ekstrahuje i crvene boje. Najstariji zapisi o njegovoj upotrebi potiču iz Mesopotamije, gde je korišćen u medicinske svrhe, ali i kao “biljka veselja”. Atletičari u antičkoj Grčkoj su pre takmičenja pili napitak od vina, maka i meda da bi bili snažniji.
Narodni lekari ga preporučuju za opuštanje mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i grčeve u želucu. Upućeni tvrde da je i prava raznica antioksidanasa, koje organizam štite od upala i malignih obolenja.
Seme maka je izuzetno bogato nezasićenim masnim kiselinama, posebno oleinskom i linolnom (esencijalna omega 6 masna kiselina koju organizam ne stvara). Nalazi se u ćelijskim membranama biljaka i učestvuje u njihovoj izgradnji, a podstiče resorpciju i transport vitamina A, D, E i K, koji su rastvorljivi u mastima. Omega 6 masna kiselina može da uspori razvoj multiple skleroze, zaštiti kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Delotvorna je i u lečenju kožnih obolenja.
Oleinska kiselina nije esencijalna, već monozasićena iz grupe omega 9, a organizam može delimično da je sintetiše. Istraživanja naučnika otkrila su da sprečava nastanak karcinoma na nivou gena. Takođe, čuva i kardiovaskularni sistem od oštećenja.
Mak sadrži i omega 3 masne kiseline, koje podižu imunitet i čuvaju organizam od bolesti. Ugljeni hidrati iz ove biljke daju energiju. U sitnom zrnu nalazi se mnoštvo minerala, naročito joda, mangana, magnezijuma, cinka, kalijuma i bakra. Magnezijum učestvuje u stvaranju snažnog antioksidansa superoksid dismutaze. Bakar reguliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca, cink usklađuje enzime zaslužne za stvaranje i pokretljivost sperme. Kalijum je veoma bitan za kontrolu srčanog rada i prevenciju kardiovaskularnih obolenja.
Mak sadrži i vitamine grupe B, oksalatne kiseline i amorfne alkaloide. Uz enzime, oni utiču na bolji rad organa za varenje. Minerali i vitamini ublažavaju razdražljivost i stres, a podstiču dobro raspoloženje.
Od semena maka proizvodi se izvanredno ulje, koje je dobra zamena za maslinovo. Jestivo je, a dobija se hladnim presovanjem sirovog semena. Mak koji se prodaje u prehrambenim objektima ne sadrži alkaloide (stvaraju zavisnost), jer je seme osušeno, pa slabo deluje na nervni sistem.
Magična moć maka
Od davnina ljudi su pojedine biljke poistovećivali sa božanstvima, zbog njihovih isceliteljskih i magičnih moći. Jedna od takvih je i mak, pa je, recimo, kritska boginja lekova predstavljena sa kapom oivičenom čaurama maka. Doduše, danas ova biljka, čijom se destilacijom dobijaju teške droge – opijati, nema baš najbolju reputaciju, ali ne treba zaboraviti da je mak neizostavan sastojak mnogih medikamenata. Drevni okultisti cenili su ga kao lekovito sredstvo, ali i kao deo magijskih rituala, a koristili su ga i za izradu moćnih amajlija.
Zaustavlja plač
Saznanja o lekovitosti maka potiču još iz ranog neolita, a tragovi ove biljke pronađeni su u egipatskim grobnicama koje datiraju od pre 3.000 godina. Na pergamentima je sačuvan recept za lek od ove biljke, koji zaustavlja dečji plač, a smatralo se da je, pomešan sa medom, pravi eliksir mladosti i zdravlja.
Antički lekari lečili su ovom biljkom neplodnost, a atlete su ga uzimale pred velika takmičenja, zajedno sa medom i vinom jer se verovalo da povećava snagu.
Čarobne crvene latice
Bulka, turčinak ili divlji mak (Papaver rhoeas) odavno je najomiljeniji rekvizit okultista, jer je pogodna za pravljenje amajlija. Paracelzus je pisao da su latice suve bulke zamotane u jastučnicu pouzdan način da spavač upamti snove i to “jasnovido”, tako da mu oni budu vodilja za postupke na javi.
Tanušne latice divljeg maka, koje se pri branju ne smeju pipati jer menjaju boju (poplave), alhemičari su sušili i koristili za sirupe, bojenje vina, rakije i drugih napitaka. Vračevi – narodni lekari odvajkada bulku koriste za lečenje želuca, u slučaju prehlade i upale grla, bolesnih krajnika, pluća, hroničnog bronhitisa, astme, kao i za ublažavanje nervnih oboljenja, pre svega depresije, neuroze i nesanice.