KAKO ZAUSTAVITI KAZALJKE? Dr Nestorović objasnio zašto se vreme ubrzalo i šta stoji iza toga

Na jednom forumu je pisalo da vreme ne prolazi brže nego ranije, već "sada ima milion novih načina za gubljenje tog vremena, a jedan od njih je očigledno internet". Neki naučnici tvrde da se vreme ubrzalo za sekund.

"Što ste stariji, vreme vam protiče brže. Naravno da se protok vremena ne uzbrava, ali se percepcija protoka u našem mozgu neprekidno menja. U klasičnom eksperimentu iz davne 1996 (kako je brzo došla 2019), psiholog Peter Mangan je tražio od 25 osoba između 19 i 24, kao i od 15 između 60 i 80, da procene period od 3 minuta brojanjem sekundi (izgovaranjem brojeva, za koje je trajanje izgovora otprilike sekunda)", objašnjava doktor Branimir Nestorović.

"Mladi imali realnu procenu (3 minuta i 3 sekunde), dok je za starije proteklo 3 minuta I 40 sekundi. On je pretpostavio da je nivo dopamina u mozgu starijh niži od mlađih, a da je njegov nivo odgovoran za procenu trjanja nekog događaja", tvrdi doktor.

"Psiholozi Marc Whitman i Sandra Lenhoff su 2005 ispitivali 499 ljudi, između 15 i 94 godine o percepciji vremena – od “vrlo brzo” do “vrlo sporo”. Pokazalo se da kod kraćih intervala (nedelja, mesec), nema velikih razlika u proceni protoka vremena. Ali kada se radilo o dekadama, stariji su imalio utisak da vreme leti. Stariji od 40 su se sećali detinjstva kao perioda u kome je vreme proticalo veoma sporo, a sadašnji period im je bio veoma ubrzan".

"Mnogo kasnije, 2012. Adrian Bejan, profesor sa Duke Univerziteta je dao drugo objašnjenje, da se usporena obrada dobijenih slika u starijih razlog za ovu pojavu. Kako starimo, neuronske veze postaju kompleksnije, ali i neuroni sporije provode električne impulse".

Zaustavimo kazaljke

Naučnici su otkrili da subjektivni pojam ubrzavanja vremena doseže vrhunac oko 50. rođendana. Mark Vitman i Sandra Lenhof su potvrdili pretpostavku da stariji ljudi imaju predstavu da vreme brže teče. Zašto je to tako?

- To se može objasniti vremenskim pritiskom. Što su stariji, ljudi imaju utisak da im je “ostalo” manje vremena, pa samim tim i da ga je manje za sve ono što bi želeli da ostvare i pod tim pritiskom doživljavaju protok vremena mnogo bržim nego što je to, recimo, slučaj kod srednjoškolaca, koji imaju utisak da je ceo život pred njime.

 Da li zaista subjektivni osećaj vremena zavisi od naše organizacije dana, nedelje, meseca, pa ako dobro sve organizujemo i uskladimo, nećemo se žaliti da smo uskraćeni za minute, sate?

- Jedan od razloga zašto se ljudi često žale na nedostatak vremena jeste upravo njegova loša organizacija. Ako samo malo razmislite, sigurna sam da možete da se setite neke osobe koja ima jako mnogo obaveza, a koja i dalje sve stiže. S druge strane, postoje oni ljudi koji objektivno imaju mnogo manje onoga što moraju da urade, ali koji se stalno žale na izostanak vremena i ne mogu da postignu sve što žele. Dobra organizacija je jedan od načina kako možemo da izbegnemo osećaj da nam ne ostaje vremena ni za šta, a dobra stvar je to što se radi o veštini koja se uči. Dakle, ko god želi da unapredi svoje veštine organizovanja i planiranja, ima priliku za to. Sa boljom organizacijom vremena bićete zadovoljniji, a samim tim nećete imati utisak da vreme upravlja vama, već vi njim.