Stručnjaci savetuju: Šta je hipotermija i šta da radite ukoliko kod nekoga primetite simptome?

Dok normalni metabolički procesi u telu stvaraju toplotu, zimsko vreme može prouzrokovati da telo gubi više toplote nego što generiše. Kada se to dogodi, temperatura jezgra opada. Struktura u mozgu koja se zove hipotalamus reguliše telesnu temperaturu, a kada je neko izložen hladnoći, njegov zadatak je da je podiže merama kao što su povećanje tonusa mišića i drhtavica. Ali ako se izlaganje hladnoći nastavi, ona će na kraju preplaviti telo i drhtavica će prestati. U tom trenutku više organa može prestati da funkcioniše, što na kraju dovodi do smrti.

Kako hipotermija napreduje kroz faze, simptomi postaju ozbiljniji i opasniji.

BLAGA HIPOTERMIJA – Simptomi u ovoj fazi su telesna temperatura od 32-35°C, umor, drhtavica, glad, mučnina, suva i bleđa koža nego inače, brzi otkucaji srca, povećan tonus mišića, povećan krvni pritisak, opadanje pamćenja, rasuđivanja i sposobnosti razmišljanja, nejasan govor, gubitak kontrole nad pokretima tela, učestalo mokrenje.

UMERENA HIPOTERMIJA - Tipično je da drhtavica prestaje pri temperaturi tela od 30–32°C. Ostali simptomi su telesna temperatura od 28-32°C, kontinuirani pad sposobnosti razmišljanja, letargija, uvećane i manje osetljive zenice, nizak krvni pritisak, usporen rad srca, sporo disanje, paradoksalno svlačenje ili skidanje odeće, povećana osetljivost na abnormalne srčane ritmove.

TEŠKA HIPOTERMIJA - Podrazumeva telesnu temperaturu manju od 28°C, kontinuirani pad protoka krvi u mozgu što dovodi do nereagovanja, kontinuirani pad krvnog pritiska, otkucaja srca i srčanog udara, povećanu osetljivost na abnormalne srčane ritmove, kongestiju u plućima, proizvodnju vrlo male količine urina, gubitak refleksa i na kraju otkazivanje funkcije srca i pluća

LEČENJE zavisi od stepena hipotermije, a cilj je da se osoba zagreje, da joj se pruži prva pomoć i hitno kliničko lečenje.

PRVA POMOĆ

Svako ko ima simptome hipotermije zahteva hitnu medicinsku pomoć. Dok pomoć ne stigne, treba premestiti osobu na toplo i suvo mesto, ako je moguće, ili je sklonite od nepogoda, skinuti mokru odeću.

Savetuje se pokrivanje osobe električnim ćebetom, ako je dostupno, ili suvim slojevima peškira, odeće ili ćebadi; uspostavljanje kontakta koža na kožu sa drugom osobom; da osoba popije topli napitak, isključujući alkohol. Ako nije bez svesti, izbegava se kretanje ili guranje osobe jer to može izazvati fatalnu abnormalnost srčanog ritma.

Ako neko ima tešku hipotermiju, može biti bez svesti. Takođe se može činiti da nema puls ili da ne diše. Ipak, ponekad ljudi sa hipotermijom koji izgledaju kao mrtvi mogu da reanimiraju.

KLINIČKI TRETMAN

Uključuje sledeće opcije:

- Pasivno spoljno zagrevanje: podrazumeva skidanje mokre odeće sa osobe i pokrivanje slojevima izolacije.

- Aktivno spoljno zagrevanje: uključuje metode kao što su potapanje u vodu i korišćenje grejne jedinice za prenos toplote konvekcijom. Treba biti krajnje obazriv, uranjanje u vodu predstavlja opasnost od pokretanja kolapsa srca i krvnih sudova.

- Aktivno zagrevanje jezgra: uključuje navodnjavanje telesnih šupljina toplim, intravenskim tečnostima. Druge opcije uključuju korišćenje zagrevanja koje potiče izvan tela, kao što je hemodijaliza - filtriranje krvi pomoću mašine koja deluje kao veštački bubreg.

PREVENCIJA JE VEOMA VAŽNA

Proverite vremensku prognozu pre izlaska i obucite se na odgovarajući način. Izbegavajte da pijete alkoholna i kofeinska pića, povećavaju gubitak toplote. Nosite više slojeva odeće, uključujući šešir, šal i rukavice.

Ako vam je u kući hladno, zagrejte je na 20°C ili više i toplo se oblačite. Nabavite grejače prostora koji su prihvatljiv izvor toplote u zatvorenom prostoru (što dalje od zapaljivih predmeta) i obezbedite rad detektora dima i ugljen-monoksida. Stavite i umotane peškire ispod kućnih vrata da sprečite promaju.

Proverite starije komšije i uverite se da li im je toplo i imaju li hrane. Obucite bebe toplo i ograničite njihovo izlaganje niskim temperaturama.

Zimi se mogu desiti neočekivani događaji koji predstavljaju opasnost od hipotermije, kao što su nestanak struje u kući i nestanak goriva tokom vožnje. Da bi nadoknadili rizik od ovih događaja, stručnjaci preporučuju da zimske komplete za preživljavanje držite kod kuće iu kolima.

OBRATITE PAŽNJU Određeni lekovi, posebno psihijatrijski, mogu povećati rizik od hipotermije

DIJAGNOZA

Dijagnostički proces treba da uključi testove krvi, merenje šećera u krvi, elektrolita kao što su natrijum i kalijum, supstance koje pokazuju funkciju bubrega.

Lekari rade elektrokardiogram (EKG) za procenu funkcije srca, mogu da koriste testove snimanja, kao što su rendgenski snimci, da bi procenili efekte moždanog udara ili traume koje su dovele do produženog izlaganja hladnoći. Pored toga, lekar može da koristi druge laboratorijske testove da otkrije potencijalne komplikacije i osnovne uzroke hipotermije.

ŠTA JOŠ TREBA DA ZNATE

Temperature ne moraju biti preterano niske da bi se razvila hipotermija. Čak i ako je napolju 4,4°C i neko je mokar, može razviti hipotermiju, a određeni faktori ili uslovi mogu učiniti pojedinca podložnijim ovom stanju. To uključuje starost, nizak nivo šećera u krvi, neuhranjenost, poremećaje kože kao što su opekotine i psorijaza, endokrine poremećaje kao što su hipotireoza i insuficijencija nadbubrežne žlezde, što su stanja koja utiču na delove tela koji proizvode hormone.

Hipotermiji su podložnije i osobe koje zloupotrebljavaju neke supstance, osobe koje imaju neki neurodegenerativni poremećaj (demencija), proširene krvne sudovi zbog stanja kao što su povrede kičmene moždine, sepsa.