Istraživanja otkrila: Dete može da nasledi alergiju, i to preko majke
Kako do toga dolazi?
Studija, koja je koristila životinjski model sproveden u skladu sa smernicama Nacionalnog savetodavnog komiteta za laboratorijska istraživanja na životinjama (NACLAR), pokazuje da ključno antitelo odgovorno za izazivanje alergijskih reakcija, imunoglobulin E (IgE), može da prođe kroz placentu i uđe u fetus, piše Science Daily.
Kada je unutar fetusa, antitelo se vezuje za fetalne mastocite, vrstu imunske ćelije koja oslobađa hemikalije koje izazivaju alergijske reakcije, od curenja iz nosa do astme. Nakon rođenja, novorođeni miševi razvijaju alergijske reakcije na isti tip alergena kao i njihove majke u vreme prvog izlaganja. Studije u laboratoriji su takođe pokazale da se IgE majke može vezati za ljudske fetalne mastocite, što ukazuje da bi mogli da prođu kroz placentu kod ljudi na sličan način.
"Trenutno postoji značajan nedostatak znanja o mastocitima koji su prisutni u ranoj fazi razvoja fetusa. Ovde smo otkrili da fetalni mastociti fenotipski sazrevaju tokom trudnoće i da mogu da budu senzibilisani IgE majčinog porekla koji prelaze placentnu barijeru. Studija ukazuje na to da visoko alergična trudna majka potencijalno može da prenese svoj IgE bebi koja posledično razvija alergijske reakcije kada se prvi put izloži alergenu", rekao je dr Florent Ginhouk, viši glavni istraživač i viši koautor studije.
Viša koautorka studije, lekarka specijalistkinja imunologije Ešli Sent Džon, kaže da "alergije počinju veoma rano u životu". Ona je dodala da "dojenčad doživljavaju alergijske reakcije usko povezane sa alergijskim odgovorom majki na načine koji se ne može objasniti samo genetikom. Ovaj rad naglašava jedan od načina na koji alergijski odgovori mogu da pređu sa majke na fetus u razvoju i pokazuje kako alergije mogu da opstanu nakon rođenja".
Kao deo studije, prateći smernice NACLAR-a, istraživači su izložili miševe polenu ambrozije, uobičajenom alergenu, pre trudnoće. Miševi koji su razvili osetljivost na polen imali su potomstvo koje je takođe pokazalo alergijsku reakciju na ambroziju. Osetljivost je specifična za alergen; potomci nisu reagovali na grinje, još jedan uobičajeni alergen. Primetno je da prenos osetljivosti vremenom bledi.
Novorođeni miševi su imali alergijske reakcije kada su testirani nakon četiri nedelje, ali manje ili nijednu nakon šest nedelja. Eksperimentalne studije su bile potkrijepljene ćelijskim testovima koji su pokazali da je IgE majke vezan za fetalne mastocite, pokrećući mastocite da oslobađaju hemikalije kao reakciju na alergen, proces koji se zove degranulacija. Ova studija je dalje pokazala da je za prenos IgE preko placente potrebna pomoć drugog proteina, FcRN. Miševi sa FcRN nisu imali majčinski IgE vezan za svoje mastocite i nisu razvili alergije nakon rođenja.
Nalazi studije potencijalno otvaraju nove strategije kada su u pitanju intervencije za ograničavanje takvog transfera kako bi se minimizirala pojava neonatalnih alergija. Trenutno, između 10 i 30 odsto svetske populacije pati od alergija. Ovaj broj će nastaviti da raste, a rešenje koje sprečava prenošenje alergija sa majke na dete moglo bi potencijalno da smanji te brojeve tokom vremena.