POVREDE NA LEDU Sneg i led su glavni krivci za padove i prelome ručnog zgloba
Česta povreda koja se dešava u zimskim danima prilikom poledica jeste prelom ručnog zgloba.
Povreda nastaje kada se osoba prilikom pada dočeka na dlan, na koren šake, kada je ruka u ručnom zglobu ispružena. Prelom se obično dešava na oko tri centimetara iznad ručnog zgloba. Stručnjaci Centra za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i fitnes "Master Physical" savetuju kako da se ponašate ako do toga dođe.
Foto: Shutterstock
Dijagnostika i lečenje
Prilikom postavljanja dijagnoze uzima se anamneza, klinička slika, sprovodi objektivni pregled pacijenta, ali potpuna potvrda dijagnoze se dobija kada se uradi rendgenski snimak.
Lečenje je nehirurško kada se radi repozicija, odnosno vraćanje fragmenata u fiziološki, prirodni položaj, ili hirurško, ako nije moguće uraditi reponiranje delova kosti konzervativnim putem. U oba slučaja obavezno je nošenje gipsa oko pet nedelja.
Foto: Shutterstock
Moguće komplikacije
Najčešće komplikacije su iščašenja u gornjem ili donjem zglobu. Ponekad se javlja i kompresija, nagnječenje nerva, pa pacijent oseća utrnulost šake.
Usled ovoga rehabilitacija može zaostajati, pa se preporučuje da pacijent poseti stručno lice koje će kosti vratiti u pravilan položaj.
Nekada se dešava da prelom usled lošeg nameštanja loše i zaraste, pa je i oporavak u tom slučaju teži i duži, a neretko se dešava da pacijent nikada i ne dobije punu pokretljivost ručnog zgloba, ni normalnu funkciju šake.
Usled loše imobilizacije, kada je previše stegnut gips, može doći do neurovaskularnih problema (Sudeckova bolest) koji karakterišu otok, crveni pečati po koži, graške znoja i povećana maljavost u predelu gde je bio gips, a u trećem stadijumu gubljenje kalcijuma i poroznost kostiju.
Foto: Shutterstock
Lečenje
Lečenje se započinje fizikalnom terapijom, da bi se smanjili otok i bol, poboljšala cirkulacija, metabolizam i vaskularizacija.
Preporučljivo je da pacijenti krenu s fizikalnom, odnosno magnetnom terapijom odmah nakon stavljanja gipsa, kako bi stimulisali brže stvaranje kalusa, smanjili i bol i otok, poboljšali regeneraciju kože, skratili vreme oporavka.
Po završetku fizikalnog tretmana, pacijent se uključuje u kinezijski, koji se sastoji od vežbi istezanja skraćene muskulature i jačanja oslabljenih mišića cele ruke, ne samo šake.
U okviru kineziterapijskog tretmana primenjujemo elektrostimulaciju, masažu i pakovanje.
Bitno je i naglasiti da po skidanju gipsa rehabilitacija traje duplo duže od imobilizacije, tako da se pacijenti moraju naoružati strpljenjem.
Rad kod kuće kad skinete gips
- Ledirajte otok (15 minuta lediranje, pa uviti u peškir još 30 min), četiri puta dnevno.
- Nanosite kreme koje hlade, a ako imate podlive, uključite „hepatrombin“.
- Postavljajte ruku u horizontalan položaj, a povremeno je podignite iznad nivoa srca.
- Pokrećite prste i zglob. Prste skupljajte i širite naizmenično, šaku u pesnicu. Kao otpor pri stiskanju šake nam može poslužiti sunđer, igračka.
- Pravite toplo-hladne kupke u koje naizmenično potapajte šaku.