MANJAK VITAMINA D VODI DO RESPIRATORA Samo na ovaj način možemo brzo da ga nadoknadimo, sve drugo je bacanje para

Prema najnovoj studiji sprovedenoj u Španiji, 8 od 10 pacijenata sa covid 19 koji su završili na respiratoru ustanovljen je nedostatak vitamina D, prenose svetski mediji.

Pacijenti sa nižim nivoima vitamina D imali su i povišene serumske nivoe inflamatornih markera kao što su feritin i D-dimer. Takođe su ustanovili da su nivoi vitamina D bili niži muškaraca nego kod žena. Prema studiji, takođe postoje ubedljivi dokazi za povezanost između niskog nivoa vitamina D i infekcija poput gripa, HIV-a i virusa hepatitisa C.

Kao i svaki vitamin, pa tako i vitamin D, koliko god bio čaroban, ako se pravilno ne koristi može da napravi probleme. Naravno i svaka indikacija za koju je namenjen podrazumeva različit način korišćenja.

"Samo doziranje vitamina D zavisi naravno od indikacije. Ono što je za većinu zdravih ljudi najbitnije, a to je održanje optimalnih koncentracija vitamina D u krvi, pogotovo tokom zimskih meseci. Tu je preporučen svakodnevni unos vitamina D u dozi od 600 IU", kaže dr Nikola Jojić i podseća da je uz laboratorijsku dijagnostiku lako odrediti nivo vitamina D u krvi, pa je odluku o potrebi za suplementacijom i doziranjem moguće doneti i nakon određivanja vitaminskog statusa svakog pacijenta.

Iako se smatra generalno bezbednim, visoke doze vitamina D, veće od 60.000 IU tokom nekoliko meseci, mogu da dovedu do toksičnosti. Najčešća posledica unosa visokih doza vitamina D jeste porast nivoa kalcijuma u krvi, odnosno hiperkalcemija koja može da bude uzrok mučnine, povraćanja, opšte slabosti i učestalog mokrenja.

Dr Nikola Jojić ističe da toksičnost vitamina D može dovesti i do pojave kamena u bubregu i bola u kostima. Ipak, ovako visoke doze koriste se uglavom u terapiji određenih medicinskih stanja, koja su pod nadzorom lekara i tokom kojih se redovno kontroliše koncentracija vitamina D u krvi pacijenta.

Tokom zime sunce obezbeđuje vitamin D svega 20 odsto dnevnih potreba

Vitamin D je rastvorljiv u mastima, prisutan je u hrani, a dostupan je i kao dodatak ishrani u obliku suplementa. Takođe, pod uticajem sunčevih UV zraka započinje sinteza vitamina D u našem organizmu.

Šta bi trebalo da imati u vidu kada uzimate vitamin D?

Kako je vitamin D vitamin rastvorljiv u mastima, on preferira izvor masti kako bi se pravilno apsorbovao u telu. Prema mišljenju integrativne dijetetičarke Vitni Krouč, suplementi vitamina D se "najbolje apsorbuju kada se uzimaju sa hranom koja sadrži avokado, maslinovo ulje, lan ili druge izvore korisnih masti".

Dakle, uzimanje standardnog vitamina D na prazan stomak verovatno nije najbolja ideja. Međutim, postoji jedan izuzetak.

"Ako je suplement vitamina D već upakovan sa odgovarajućim mastima, nema potrebe da ga uzimate sa hranom", dodaje Krouč.

"Ovo je retka karakteristika među suplementima vitamina D koji se danas nude, pa je važno proveriti etikete proizvoda kako biste bili sigurni da sadrži neku vrstu masti za podsticanje apsorpcije", kaže istraživač dr Majkl Holik, profesor medicine na "Boston University".

Kada je pravo vreme za uzimanje vitamina D?

Prema mišljenju stručnjaka, kada uzimate suplemente vitamina D, zaista je na vama kada će to biti. „Ovaj vitamin ne mora da se uzima u određeno vreme“, kaže dr Koni Viver, profesorka na Odeljenju za nauku o ishrani na "Purdue University" i dodaje:

"Najbolje vreme za uzimanje vitamina D je kad god se setite da ga uzmete".

Međutim, da biste ostali dosledni, Krouč predlaže da pokušate da svoj dodatak vitamina D vežete za neki drugi deo vaše rutine, poput ispijanja jutarnje kafe ili pranja zuba. Ako ne sadrži masti, pokušajte da ga povežete za doručak ili večeru, ako vam tako više odgovara.

I imunolog Borislav Kamenov objašnjava da je vitamin D najvažniji za zaštitu organizma od koronavirusa, kao i od ostalih sezonskih virusa. On je istakao da odrasle osobe trebaju da unesu i do 10.000 jedinica ovog vitamina kako bi se odbranili od bolesti, dok je taj broj kod mlađih ljudi 5.000.

„Nesporna je delotvornost vitamina D, i upravo mislim da tu leži tajna zašto se bolest intenzivirala u poslednje vreme. Zato što dok je bilo lepo vreme, dok je bilo sunca, mi smo dobijali vitamin D i preko sunca. Mnogi su našli i zamenu, oni koji imaju niske vrednosti tog vitamina. Sada, kada više nema tog vitamina, usmereni smo na substituciju, a mi nju vršimo izuzetno malim dozama. Znam puno prijatelja koji piju 400 jedinica, najviše 1000, i oni misle da je to dovoljno“, navodi Kamenov.

On ističe da za obolele trebaju da budu enormno velike doze, kao i da građani i dalje uzimaju premalo D vitamina.

Dakle, vitamin D mora se unositi i kroz suplemente, inače ste bacili novac na skupu ribu koja vam ne daje željeno dejstvo, ili ste se napili mleka a još uvek niste dostigli neophodan nivo.

 Ali, nije svejedno koji vitamin D uzimate, jer ima nekoliko podvrsta. Ako uzimate pogrešnu, niste uradili ništa za zdravlje, objasnila je dr Ešli Džordan Ferira.

"Vitamin D važan je za imunitet, skeletni sistem, pa čak i plodnost i raspoloženje, a u većini zemalja ljudi imaju manjak jer ga ne unose dovoljno", rekla je ona.

"Za nas su važni vitamini D2 i D3 jer se najčešće nalaze u suplementima i ljudi ih izjednačavaju, a jedan je važniji od drugog", rekla je doktorka.

Vitamin D3 koža stvara nakon izlaganja Suncu, ili ga unosimo iz masne ribe i žumanaca. Najčešće se nalazi u suplementima.