MUKE SA SMRZNUTIM RAMENOM Rana dijagnostika i uključivanje fizioterapije su najbitniji faktori za dobar ishod lečenja sindroma bolne ruke

Kao što i sam naziv bolno rame kaže, problem je prvenstveno praćen bolom, ali i ograničenom pokretljivošću, tako da je jedna od veoma čestih dijagnoza u medicinskoj praksi, kažu stručnjaci centra za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i fitnes "Master Physical". Najčešće se sreće kod osoba između 40 i 60 godina starosti.

Zbog složene anatomije ramena i velikog broja struktura koje učestvuju u pokretu koji mogu biti zahvaćeni ovim problemom, dijagnostika ovog sindroma nije jednostavna.

Uzrok  nastanka je često nepoznat, mada se kao najčešći faktor smatra preterana aktivnost ili veoma često ponavljanje istog pokreta što dovodi do ukleštenja tetive ili burze u ramenu.

Stoga su ovom sindromu najizloženiji sportisti teniseri, rukometaši, odbojkaši, plivači, ali i moleri, građevinari…

Foto: Shutterstock

Foto: Master Physical

Simptomi i faze

U početnoj fazi bol je glavni simptom koji se javlja u pokretima ruke preko 90 stepeni, nastao uglavnom zbog upale burze. U ovoj fazi pacijenti se obično ne javljaju lekaru, jer očekuju da će bol vremenom sama prestati, što se nekad i dešava. Međutim nezgodnim pokretom bol se vrati i problem ponovo aktivira. Ova prva faza traje tri-četiri meseca.

Međutim, ukoliko bol ne prestane, počinje druga faza koja traje od četiri do šest meseci u kojoj se upalni proces prenosi i na tetivu. Bol je ovog puta konstantan i pri pokretu se pojačava. Pacijent ne samo da ne može da podigne ruku preko 90 stepeni, već su mu ograničeni i pokreti rotacije, tako da su mu otežane svakodnevne aktivnosti.

Ukoliko se ne leči, a upala burze i tetive još uvek postoji, javiće se atrofija i slabost mišića, ali i pojava kalcifikata na pojedinim tetivama. Ovakvo stanje zahteva ozbiljnije lečenje, a neretko se može završiti operacijom. Tako da pacijent ulazi u treću fazu u kojoj su i aktivni i pasivni pokreti veoma ograničeni i izrazito bolni. Bol se javlja i u stanju mirovanja, širi se i prema lopatici.

Predlozi za samopomoć

Najvažnije je mirovanje, te imobilizacija ruke, odnosno ramena. To se postiže primenom tkanine koju ćemo saviti u trougao, a krajeve vezati oko vrata. Važno je izbegavati svaki pokret bolnom rukom, da se upalni proces ne bi ponavljao.

Preporučuje se i lediranje ramena do 15 minuta. Nakon hlađenja obavezno tretirano mesto pokriti peškirom, utopliti ga narednih 30 minuta. Mogu se utrljavati i kreme koje daju osećaj hlađenja.

Foto: Shutterstock

Foto: Master Physical

Preporučena terapija

Uspeh i trajanje terapije i rehabilitacije zavisi od faze u kojoj se pacijent javio lekaru. Nekada je potrebno šest, a nekada čak i devet meseci rehabilitacije. Lečenje može biti neoperativno i operativno.

Neoperativno lečenje

*Primena fizikalne terapije: elektroterapija, ultrazvučna terapija, krio, laser

*Primena aparata robota Artromot

*Primena aparata Shockwave daje izvanredne rezultate i znatno skraćuje rehabilitaciju

*Kineziterapija je usmerena ka mobilizaciji zgloba, istezanju zglobne kapsule i skraćenih mekih struktura, povećanju pokretljivosti i jačanju mišića ruku i ramena.

*Kineziotejping (postavljanje elastičnih traka) takođe pomaže smanjenju simptoma i tegoba.