ANTIBIOTICI SU STROGO ZABRANJENI Ovo je protokol za lečenje korone, i za vitamine promenjeno pravilo

Prema trenutnom protokolu lečenja pacijenata obolelih od korona virusa, visoke doze vitamina se ne preporučuju, a upotreba antibiotika je strogo zabranjena, ukazala je danas profesorka farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu dr Ljiljana Gojković Bukarica.

Bukarica je objasnila da lakša klinička slika podseća na lakšu prehladu i manifestuje se kroz zapušen nos, bol u grlu, ne toliko visoku temperaturu, te bolove u mišićima i kostima, te da bi pacijent, u toj situaciji, ukoliko nema oštećenja želuca, mogao da uzme aspirin od 100 miligrama, ili u suprotnom paracetamol.

Napominje i da je važno nadoknaditi tečnost, koji je bolje biti nego je primati intravenski.

Kada je reč o vitaminima, Bukarica ukazuje da oni mogu da se piju, ali ne u visokim količinama, što bi značilo, kako objašnjava, da oni koji inače piju vitamin C, ne bi trebalo da uzimaju više od 500 miligrama, dok vitamin D, ukoliko postoji deficit u organizmu, treba da se pije 1.000 do 2.000 jedinica dnevno.

- To je diskretna pomoć, a najveća pomoć je nadoknada vitamina kroz voće i povrće, i najvažnije je nikako ne koristiti antibiotike u toj fazi - istakla je ona.

Ako temperatura "skoči" odmah kod lekara

Gojković Bukarica upozorava da se, ukoliko se lakša klinička slika pogorša, temperatura "skoči" do 39 ili 40 stepeni, slabost poveća i počinju kašalj i pospanost, mora otići u kovid ambulantu, kako bi pacijent ušao u sistem i dobio lekove.

- Ako su stariji pacijenti, sa hroničnim oboljenjima, oni bi u kovid ambulanti trebalo da dobiju antivirusne lekove: favipiravir - ako je lakša situcija, ili monlupiravir, ukoliko je pacijent gojazan, ima dijabetes ili druge faktore rizika. Ti lekovi se piju pet dana - pojasnila je doktorka.

Bukarica je naglasila da postoje ljudi koji ne mogu da uzimaju antivirusne lekove i za njih su terapija neutrališuća antitela.

Kako kaže, mnogi pacijenti sa malignim oboljenjima, leukemijom, limfomom, imunosupresijom ili su imali transplataciju, ne mogu da prime antivirusne lekove, pa će primiti neutrališuća antitela.

- Ukoliko lekar proceni da postoji baš težak rizik, po svetskim protokolima mogu da se kombinuju neutrališuća antitela i monlupiravir - rekla je Gojković Bukarica i navela da je neverovatno da imamo sve te lekove. Podseća da imamo sotrovimab koji deluje potpuno i na omikron i na delta varijantu, kao i regeneron, a očekuju se i još neki koji će imati duga dejstva.

Ukoliko se saturacija spusti na 92 odsto, dodaje, tu je neminovan prijem u bolnicu gde se, shodno kliničkoj slici, daju drugi lekovi: terapija za razređivanje krvi, kortikosteroidi.

Post kovid sindrom

Kada je reč o post kovid sindromu, Bukarica podseća da su se ljudi od poslednje velike infekcije - "Španske groznice" lečili i po 20 - 30 godina, a da će se posledice virusa korona tek proučavati.

- Mi ne znamo sve posledice, ali primećujemo da su rane posledice na mišićima, srčanom mišiću, zatim bubrezima i nervima - kaže ona i dodaja da je posle preležane infekcije, ishrana najvažnija.

- Fizička aktivnost nije dozvoljena dok se ne vidi kakva je situacija u prva dva meseca, zatim pacijenti moraju da se posvete praćenju svog stanja. Aritmija može da se javi, pa je praćenje krvne slike je od velikog značaja, kao i proveravanje CRP-a i D dimera - zaključila je Gojković Bukarica.