RAZARANJE ŠTITNE ŽLEZDE U početku bez simptoma, Hašimotovu bolest ćete otkriti tek kako zapaljenje bude napredovalo
Foto: Shutterstock

Nažalost, bolesti štitnjače često su udružene sa drugim bolestima, problemima u trudnoći, depresijom, hroničnim stresom, anksioznošću, a zapravo zauzimaju drugo mesto u grupi endokrinoloških bolesti (odmah iza dijabetesa). Jedna od najčešćih dijagnoza kod pacijenata s bolesnom štitnjačom je Hašimotov sindrom. Reč je o autoimunoj bolesti u kojoj odbrambeni sistem ne prepoznaje normalne delove ćelija kao svoje.

Simptomi

Umor, pospanost, dekoncentracija, bezvoljnost, depresija, opadanje kose, problemi s menstrualnim ciklusom i libidom, neplodnost, nepravilan rad srca, glavobolje, dobijanje na težini, zatvor, nizak nivo gvožđa, problemi s očima… Sve je to samo deo simptoma Hašimotovog sindroma, najčešćeg uzroka slabijeg rada štitnjače.  Sindrom se javlja kod oko 10 odsto žena i šest odsto muškaraca, a učestalost problema zavisi od uzrasta (s godinama je češći), adekvatnog unosa joda, kao i niza drugih parametara. Klinička slika je u prvo vreme oskudna ili nema nikakvih simptoma. Kako zapaljenje napreduje, štitna žlezda postaje uvećana, što primećuje pacijent ili se otkriva slučajno na pregledu zbog drugih problema.

RAZARANJE ŠTITNE ŽLEZDE U početku bez simptoma, Hašimotovu bolest ćete otkriti tek kako zapaljenje bude napredovalo

Foto: Shutterstock

 

Uzroci

Tačan uzrok Hašimotove bolesti još uvek nije poznat. Smatra se da je glavni uzrok nasleđe, jer je reč o genetskom poremećaju o kojem se još vrlo malo zna. To je autoimuna bolest u kojoj odbrambeni sistem ne prepoznaje normalne delove ćelija štitne žlezde kao svoje, pa razvija antitela na ove molekule i time ih uništava. Kad ova antitela dođu u štitnu  žlezdu, ona razaraju normalne ćelije, čime se slabi moć za proizvodnju hormona. Na neki način, organizam odbacuje svoju štitnjaču, tj. uništava je. Zbog toga dolazi do slabijeg rada (hipotireoze). Iako je bolest nasledna, neki faktori iz okoline utiču na njen razvoj, a to su pušenje, stres, zatim neki lekovi, virusne bolesti itd.

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze potrebno je uraditi kompletnu analizu štitnjače. Povišena antitela ukazuju na aktivnu formu bolesti, premda ona mogu u određenim fazama bolesti biti uredna. Citološka analiza potvrđuje mikroskopsku dijagnozu, a i druge analize imaju karakterističan nalaz kod Hašimotovog sindroma, tako da samo kombinacija ovih analiza može sa sigurnošću da potvrdi ili isključi poremećaj.

RAZARANJE ŠTITNE ŽLEZDE U početku bez simptoma, Hašimotovu bolest ćete otkriti tek kako zapaljenje bude napredovalo

Foto: Shutterstock

 

Terapija

Ne postoji izlečenje kod Hašimoto tireoiditisa. Ako bolesnik ima blagu kliničku sliku, malo uvećanje žlezde bez subjektivnih smetnji, uz redovne kontrole i proveravanje hormonalnog statusa lečenje nije potrebno. U težim slučajevima, hormonalnom terapijom, koja se pije u tabletama, postiže se dobra regulacija nivoa hormona u organizmu, što u narednih nekoliko meseci dovodi do gubitka simptoma i regulisanja metabolizma. Terapija se uzima doživotno. Ako je štitna žlezda previše uvećana, može biti indikovano hirurško uklanjanje dela ili čitave tiroide.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading