Obratite pažnju! Ovo su rani simptomi demencije

Da li se sećate naslova poslednje knjige koju ste pročitali? Da li se češkate po glavi i pitate jeste li uzeli svoj lek ovog jutra? Da li su poznata imena jednostavno van dometa vašeg mozga? Nema osobe koja povremeno nije zaboravna, ali ako vam se pamćenje značajno pogoršalo tokom poslednjih šest meseci, a imate više od 65 godina, svakako se javite lekaru dok ne bude kasno. Moguće je da je reč o demenciji, grupi simptoma koji su samo na prvi pogled nalik zaboravnosti.

Demencija je, zapravo, neuropsihijatrijski problem. Mada se u početku najčešće manifestuje problemima s pamćenjem, s vremenom zahvata i druge moždane strukture, te se javljaju poteškoće u savladavanju svakodnevnih zadataka, problem u komunikaciji s drugima, kao i promene u raspoloženju, rasuđivanju i osobinama ličnosti.

Nedavno istraživanje navodi apatiju, odnosno gubitak interesovanja i emocija kao najčešći rani neuropsihijatrijski simptom demencije, ali nedovoljno istražen i često zanemaren jer je manje "problematičan" u odnosu na druge simptome, poput agresije.

Vrste demencije

Demencija je degenerativni poremećaj (ubrzani proces starenja) delova mozga koji kontrolišu pamćenje i govor, vizuelne, prostorne i operativne funkcije, a posledica je propadanja moždanih ćelijskih veza i samih ćelija u moždanoj kori. Alchajmerova bolest čini 70 odsto svih demencija, ali postoje i druge vrste poput demencije sa Levijevim telima, frontotemporalne demencije ili vaskularne demencije, koja se javlja kada postoje problemi u snabdevanju mozga arterijskom krvlju, zbog čega nastaju minijaturni šlogovi. Takođe, može se javiti u sklopu bolesti bubrega, jetre ili štitne žlezde, kao i u slučaju nedostatka nekih vitamina, što je danas retko.

Simptomi su, generalno, u početku prilično blagi i zato se lekaru uglavnom odlazi tek kad je bolest uznapredovala, što znatno otežava lečenje. Razlozi propuštenih i zakasnelih dijagnoza uglavnom leže u zabludi da je kognitivno oštećenje u starijim godinama nešto "normalno", da to nije bolest.

Osim toga, postoje i zablude među lekarima da će rano saznanje doneti više štete nego koristi i imati negativan uticaj na osobu i porodicu, kao i da je bolje odlagati dok bolest ne postane očigledna.

Kako bolest izgleda na početku

• Na demenciju treba posumnjati kad osoba počne da zaboravlja događaje koji su se skoro desili. Ne može da se seti s kim je razgovarala ili koga je srela pre pola sata, gde je ostavila penziju, novac i slično, da li je podigla penziju.
•  Paralelno sve češće imaju probleme sa administracijom i finansijama, ne snalaze se u u pošti, banci i slično, misle da ih neko potkrada, a zapravo zaboravljaju gde su ostavili stvari, novac, dokumenta...
• Zaboravljaju se svakodnevne aktivnosti: ko je bio u poseti, ko ih je zvao i važni događaji u porodici, rođenje, venčanje i slično. U tim situacijama ne pomaže im ni podsećanje
• I u ovom ranom periodu osobe mogu da imaju problem u pronalaženju imena, imenica u govoru i pričaju uopštenije sa gubitkom preciznosti
• Povlače se iz društva i okruženja jer imaju problem da brzo i adekvatno komuniciraju u većem društvu

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

 

S vremenom, kako propadanje moždanih funkcija napreduje, osoba postaje sve manje efikasna, ne snalazi se ni u svojoj kući u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, u korišćenju kućnih aparata, organizaciji svoje dnevne rutine. Kad negde krene, ne može da se orijentiše, luta i gubi se, ne prepoznaje mesta koja su joj ranije bila poznata. Osim toga, često postaje previše ravnodušna ili previše razdražljiva, plačljiva i sumnjičava prema bližnjima, koje optužuje za potkradanje.

Treba naglasiti da su u celom toku bolesti prisutni poremećaji raspoloženja poput depresije i anksioznosti. Poznato je da osobe mogu da doživljavaju i priviđenja (halucinacije) ili da budu uznemirene i ispoljavaju verbalnu ili fizičku agresiju, a ovi ispadi su najverovatnije posledica njihove bespomoćnosti i straha da ne budu napušteni.

U najtežoj fazi dementna osoba više ne može sama da funkcioniše, nije u stanju da se obuče, sama hrani, održava ličnu higijenu, ni da prepozna svoje bližnje, zbog čega je potpuno zavisna od pomoći drugih ljudi. Takođe, postaje vezana za krevet, što nosi dodatne komplikacije...

Zdravo srce, zdrav mozak

Starost je najveći faktor rizika, a osim godina, na nastanak bolesti mogu da utiču nasleđe, pol (mada žene generalno žive duže), životne navike. Isti faktori rizika koji povećavaju rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara važni su i za demenciju, pre svega, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola u krvi i loše regulisana šećerna bolest.

Okidač može da bude i neki stresni događaj, odlazak u penziju (ako je posao bio smisao života), odvajanje dece (sindrom praznog gnezda) ili smrt supružnika, a kao najbolje mere prevencije preporučuju se zdrava (mediteranska) ishrana, redovne vežbe tela i uma, druženje i hobiji. Uz to, vrlo je bitno ići na redovne kontrole kod kardiologa i javiti se lekaru čim se primete problemi s pamćenjem.

Lečenje

Zavisno od stepena bolesti, u lečenju se koriste dve grupe lekova. I jedni i drugi su simptomatski, što znači da ne mogu da izleče bolest, već samo uspostavljaju hemijsku ravnotežu u mozgu i za neko vreme usporavaju tok bolesti. Nažalost, ovi lekovi samo u jednom (ranom) periodu mogu da nadoknade mozgu ono što mu je demencija oduzela i ne mogu da deluju na oporavak oštećenog pamćenja.

Danas se, međutim, smatra da je kod promene raspoloženja, odnosno kada je dementna osoba uznemirena, najbolji takozvani nefarmakološki pristup. To podrazumeva smirivanje osobe razgovorom, muzikom, pokazivanjem slika iz perioda kojih se seća, plesom, vežbama...