OBIM STRUKA OTKRIVA DA LI NAM PRETI OZBILJNA BOLEST Ovaj broj je kritičan, najavljuje šlog, infarkt i dijabetes!

Masne naslage na stomaku, butinama ili zadnjici muče veliki broj ljudi širom sveta, a mnogi ne znaju da postoje tri vrste masnog tkiva od kojih je jedna najopasnija. Nutricionistkinja Jasna Vujičić objasnila je da naučnici zapravo tek upoznaju tipove masti u punom obliku, ali da znamo da postoje bela, smeđa i visceralna, koje se pojavljuju najčešće oko struka ili na kukovima.

Bela mast je dominantna, njen zadatak je da skladišti energiju i proizvodi hormone koji se potom luče u krvotok. Male masne ćelije kod normalno uhranjenih osoba proizvode adiponektin, koji čini jetru i mišiće osetljivim na insulin, što nas potom čini manje podložnim dijabetesu i bolestima srca. Ali kada se ugojimo, proizvodnja ovog hormona se usporava ili potpuno obustavlja, i tada postajemo podložni oboljenjima.

Potkožna masnoća nalazi se neposredno ispod kože, kao što joj i ime kaže. Pretežno se sastoji od bele masti i i kada se nalazi na butinama i zadnjici, nije toliko loša. Problem nastaje kod dublje, visceralne masti.

"Visceralna ili abdominalna masnoća obavija unutrašnje organe i predstavlja opasnost po zdravlje, ali postoje novi dokazi da opasnost kada imate veliki stomak ne leži samo u dubokoj visceralnoj, već i potkožnoj masti. Veliki obim struka ili veliki stomak dokaz su da patimo od viška masnoće", rekla je ona.

Visceralno masno tkivo povećava rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, pa čak i demencije. Ono oslobađa hormon leptin koji može imati negativan efekat na mozak, jer reguliše ne samo osećaj sitosti i gladi već i učenje i pamćenje.

"Muškarci muče najveću muku sa salom na stomaku, i mast oko trbuha ima zasluženu reputaciju nezdrave masti. Masnoća na stomaku je i potkožna, i visceralna. Ukoliko vam je obim struka veći od 88 centimetara za žene, odnosno 100 centimetara za muškarce, povećan je rizik od bolesti", kazala je nutricionistkinja.

Potkožna mast na zadnjici i kukovima nije toliko loša kao u predelu stomaka, i nutricionistkinja kaže da će svaka balansirana dijeta uz redovnu fizičku aktivnost smanjiti njenu količinu.

"Najpre je bitno rešiti se belih i visceralnih masnoća, i kada se odlučite za dijetu obično ćete ih ravnomerno gubiti. A uz dodatak odgovarajućeg treninga, povećaćete gubitak visceralnih masnoća. Vitke osobe imaju više smeđe masti nego osobe koje imaju prekomernu težinu ili gojaznost. Stimulacija smeđe masti može sagorevati belu mast, odnosno uskladištene kalorije. Deca, takođe, imaju više smeđe masti što im pomaže da se zagreju. Ali zalihe smeđe masti opadaju kako odrastamo, dok nam istovremeno pomažu u održavanju temperature tela", rekla je Vujičićeva.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI