Šta kažu istraživanja? Na koji način je obim struka povezan sa zdravljem?

Doktori su decenijama koristili indeks telesne mase kako bi otkrili da li je nečije zdravlje u opasnosti zbog njihove veličine.

poslednja studija, koja je nedavno objavljena u „Evropskom časopisu za preventivnu kardiologiju“, prvi put je otkrila vezu između trbušne masti i rizika od sledećeg srčanog ili moždanog udara.

Istraživači kažu da je veza bila posebno jaka kod muškaraca.

„Abdominalna gojaznost ne samo da povećava rizik za prvi srčani udar ili moždani udar, već i rizik za ponavljanje ovih događaja „, rekao je dr Hanie Mohamadi sa Instituta Karolinska u Stokholmu.

„Održavanje zdravog obima struka važno je za sprečavanje budućih srčanih udara i šloga bez obzira koliko lekova možda uzimate ili koliko su krvne analize u redu“, rekao je dr Muhamedi.

Studija je pratila više od 22.000 švedskih pacijenata nakon prvog srčanog udara i proučavala vezu između obima struka i događaja prouzrokovanih zakrčenjem arterija poput fatalnih i nefatalnih srčanih udara i šloga.

Pacijente su pratili skoro četiri godine. 1.230 muškarca i 470 žena doživeli su srčani udar ili moždani. Većina pacijenata, 78 odsto muškaraca i 90 odsto žena imalo je trbušnu gojaznost.

Studija je otkrila da je mast u predelu trbuha povezana sa srčanim i moždanim udarima nezavisno od drugih faktora rizika poput pušenja, dijabetesa, hipertenzije, indeksa telesne mase i tretmana prevencije.

Istraživači su istakli da je obim struka važniji pokazatelj od ukupne gojaznosti i savetovali su lekare da mere struk pacijenta kako bi identifikovali one koji su u riziku.

Razlog za to bi se mogao potražiti u vrsti masti koja ima tendenciju da se zadržava na trbuhu kako muškaraca tako i žena.

Dr Mohamedi je rekao da neke studije ukazuju na to da muškarci mogu imati više visceralne masti koja ide duboko u telo i obavija vitalne organe.

Ova masnoća može da se pretvori u holesterol koji ima tendenciju da se taloži na zidovima arterija zajedno sa delovima mrtvih ćelija i kacijumom i tako ih sužava i otvrdnjava, što na kraju može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Smatra se da je rizik od kardiovaskularnih bolesti poput srčanih udara ili šloga veći kod muškaraca sa obimom struka iznad 94 centimetra i kod žena sa obimom struka iznad 80 centimetara prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Autori studije smatraju da se sa masnim naslagama u predelu stomaka najbolje bori zdravom ishranom i redovnim vežbanjem.

Ranija istraživanja pokazala su da redovne, umerene kardio vežbe, poput hodanja najmanje 30 minuta dnevno, mogu pomoći u borbi protiv većeg obima struka. Trening snage takođe može biti od velike koristi, dok je odsustvo fizičke aktivnosti nešto što samo može da pogorša postojeću situaciju.