ČETIRI SIGURNA ZNAKA DA IMATE TROMB Ako osetite ove simptome, hitno morate kod lekara!

Stvaranje krvnog ugruška dovodi do venske tromboze, a da bi se ustanovilo oboljenje, potrebno je da vam doktor uradi ultrazvučni pregled vena.

U najčešći tip spada duboka venska tromboza donjih ekstremiteta.

Godišnja učestalost prve epizode simptomatske duboke venske tromboze donjih ekstremiteta kod odraslih je od 50 do 100 ljudi u populaciji od 100.000. Nešto češće se javlja kod žena starosti od 20 do 45 godina, a trudnice i žene koje koriste oralne kontraceptive imaju povišen rizik.

Ponekad se tromboza javlja bez jasnog uzroka, a u ostalim sličajevima značajni faktori rizika su trauma, dugotrajna imobilizacija, hirurške intervencije, kancer, inflamatorne bolesti, antifosfolipidni sindrom (poremećaj koji se javlja kao povratna venska ili arterijska tromboza i/ili gubitak fetusa), dugotrajna putovanja…

Doktorka Sandra Radak, internista – angiolog otkriva koji su prvi simptomi koji ukazuju da se u nozi stvorio tromb.

– Otok, bol, crvenilo i osećaj težine u nozi su prve tegobe koje bolesnika dovode kod lekara i to su najčešći simptomi koji ukazuju da se u nozi stvorio tromb.

Zato je, ako bolesnik navodi ove tegobe, važno što pre uraditi dobar ultrazvučni pregled vena koji će tačno pokazati da li postoji tromb, gde je lokalizovan i koje je starosti, odnosno da li je tromboza akutna (skorijeg datuma) ili hronična.

– Dijagnoza duboke venske tromboze, koja često stvara paniku i kod bolesnika i kod lekara, ne bi trebalo da bude komplikovana, posebno ako uz kliničku sliku imamo dopler ultrazvučnu potvrdu.

Nakon što se potvrdi tromboza, pacijenta bi trebalo uputiti angiologu ili vaskularnom hirurgu.

– Neophodno je i što pre uvesti antikoagulantnu terapiju da bi se sprečilo širenje tromba, ali i plućna embolija koja može biti fatalna komplikacija duboke venske tromboze. Nekada se daje i antibiotska terapija, kao i lekovi koji smanjuju otok tkiva uz kompresivne čarape.

Specijalista vaskularne medicine treba da proceni i koje laboratorijske analize pacijent treba da uradi i koliko često ih treba ponavljati.

– Jedna od analiza je i D dimer koji je produkt degradacije fibrina i povišen je u svim stanjima sa povećanom stvaranjem fibrina, kao što je i venska tromboza. Ova metoda, inače ima veliku senzitivnost, ali je limitirana specifičnošću, koja je niska od 35 do 55 odsto, jer je D dimer povišen i kod infekcija, kancera, traume, u trudnoći…O D – dimeru se mnogo piše poslednje dve godine pandemije, jer kod bolesnika sa izraženom kliničkom slikom, kovid-19, osim što dovodi do ozbiljnih promena na plućima, može uticati na krvne sudove, dovesti do citokinske oluje, narušavanja koagulacione kaskade i trombotičkih komplikacija – objašnjava Radak.