Vruća ili hladna kafa? Ako želite da iskoristite svu njenu dobrobit, najbolje je da se opredelite za ovakav napitak

Frank Hu, predsednik Odeljenja za ishranu na Harvardu tvrdi da ispijanje kafe može da smanji rizik od bolesti srca, raka jetre, bolesti srca, Parkinsonove bolesti i dijabetesa tipa 2. Zrna kafe sadrže vitamine B grupe, kalijum, riboflavin i oko hiljadu različitih biljnih jedinjenja.

Kafa je, takođe, vrhunski izvor antioksidanata. Mnogi ljudi ne konzumiraju dnevnu preporučenu količinu voća i povrća, tako da im ispijanje kafe pomaže u ispunjavanju ovih neophodnih prehrambenih potreba.

Ključna je priprema

Postoji više načina da napravite ledenu kafu. Ona može da se kuva sa vodom koja samo što ne proključa i da se potom ohladi, ili direktno izmiksa sa ledom. Takva kafa je manje kisela i nežnija za vaš probavni sistem.

Ipak, prema studiji objavljenoj u Scientific Reports, vruća kafa ima više antioksidanata nego hladna.

Papirni filter ne koristi svako, a ko koristi treba da zna da može da blokira diterpene da stignu u vašu šolju, a značajni su jer imaju antimikrobno i antiinflamatorno dejstvo.

Dodaci poput šećera, šlaga ili sirupa takođe mogu da umanje zdravstvene prednosti vašeg pića, učine kafu nezdravom.

Prema studiji javnog zdravlja, ovi dodaci "jačaju" kafu sa bar 69 kalorija ako je pripremate sami. To je, inače, relativno skromna količina u poređenju sa napicima od kafe u restoranima koji gotovo obavezno imaju znatno više kalorija.

Kad se sve ovo uzme u obzir, najbolji izbor je obična kuvana kafa, ali ako ne preteraujete – hladna kafa i kafa sa dodacima takođe će vam pomoći da se napunite energijom i dobro osećate.