DOBRA VEST ZA POTROŠAČE! Od danas nove oznake za meso, evo šta znače, a od vas zavisi da li ćete ga kupovati

Već od danas, kada kupite meso, možete znati da li je poreklom iz Srbije. Zbog čega je to važno, kako će ova mera da utiče na domaću porizvodnju, ali i na kvalitet našeg mesa, otkrili su Nenad Budimirović iz Udruženja za stočarsku proizvodnju Privredne komore Srbije i profesor doktor Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije i stručnjak za ishranu.

Kako su otkrili, postojaće posebna oznaka koja će se nalaziti kod cene, a koja će postepeno biti u svim maloprodajnim objektima.

"Prema Pravilniku o obeležavanju, deklarisanju i reklamiranju hrane, proizvodi od mesa koji imaju više od 50 odsto sirovine srpskog porekla biće obeležno znakom koji je u obliku trobojke i koji će stajati negde pored cene, tako da će naši potrošači imati jednostavnu informaciju o tome koje meso mogu da kupe", rekao je Nenad Budimirović i dodao:

"Od danas stupa ova mera, jeste 1. april, ali nije šala. U principu, trebalo bi da bude tako, ali ovo je prelazni period koji će siguro biti fleksibilan, kako bi proizvođači sirovina i trgovci mogli da se pripreme. Svaki danom će biti sigurno sve više obležavanja. Ovo je dobra mera kao informacija za naše potrošače", otkrio je Budimirović.

Doktorka Svetlana Stanišić otkrila je da danas nije lako prepoznati kvalitetno meso, kao i da se nada da će ova mera važiti i za sve ostale namirnice.

"Nije lako na pogled prepoznati kvalitetno meso. Ja se vrlo radujem tome što će biti obeleženi proizvodi iz Srbije, a iskreno se nadam da će to da važi za širi spektar, ne samo za meso. Kada su u pitanju biljne namirnice, one dosta gube na vitaminima kada se prenose. Dakle, nije isto kada ih transportujete na daljinu", rekla je doktorka i dodala:

"Drugo, ekološki je jako loše, troši se mnogo goriva. Treće, mi ne znamo kakvi su standardi te zemlje i kako je ta hrana odgajana tamo. Mi mnogo bolju kontrolu možemo da imamo nad lokalno proizvedenim namirnicima. Uslovi proizvodnje mnogo utiču na kvalitet i mesa i biljnih namirnica. Trećina hrane, verovali ili ne, propadne na putu do potrošača", rekla je dr Stanišić koja se potom osvrnula na slučaj u Nišu, gde su se deca otrovala hranom.

Ona je istakla da ljudi nisu ni svesni koliko trovanje hranom može biti opasno.

"Veliki broj ljudi verovatno nije svestan koliko može biti opasno trovanje hranom. Kada kupujete hranu na kisocima ili na tako malim mestima gde se sprema, možete očekivati da ćete se susreti sa izvesnim higijenskim problemima. Postoji opasnost i od bakterija i od virusa. Sad ide lepo vreme i ono je tipično za koksaki, koji je poznat kao jedna od letnjih infekcija. Prenosi se preko pljuvačke", rekla je doktorka i dodala:

"Ono što ljudi ne znaju jeste da kada jedemo u restoranima ili na kioscima brze hrane, preko pljuvačke koja završi u tim proizvodima, čak i kasnije kada se stave u frižider, opstaju virusi, a virusi se čuvaju na niskoj temperaturi. Virusne infekcije mogu i tako da se prenesu, a bakterijske zbog stajanja. Ako spremate ručak od životinjskih namirnica, trebalo bi da držite jelo nekih četiri sata, a potom da ga stavite ili na veću temperaturu ili u frižider. Kuvano jelo ne sme da stoji ceo dan", upozorila je doktorka.