HIPOKRAT JE ZVAO "KOVČEG ZDRAVLJA" Najstarija isceliteljska biljka na svetu, leči sve što dotakne
Ne moramo otići u daleku prošlost da bismo saznali kako su još naše bake zovom lečile grip, prehladu, virozu, groznicu, začepljenja sinusa
Bronhitis, astma, kašalj, gušenje u prsima, početni stadijum upale pluća, upale i infekcije grla… samo su neke od bolesti i stanja kojima pomaže lekovitost zove.
Koristi se kao biljni lek za podsticanje imunolosistema, a kao i većina bobičastih lekovitih biljaka, izvor je antioksidansa.
Zova je blagi laksativ pa je preporučeno uzimati kod crevnih i probavnih poremećaja, a ugodna je ukusa, što posebno cene deca. Njena diuretička svojstva gode radu naših bubrega i urinarnog trakta.
Foto: Shutterstock
Cvetovi zove su bogati glikozidima, taninima, flavonoidima, karotenima, rutinom i vitaminom C. Bobice bazge sadrže alkaloide, karotene, tanine, organske kiseline i vitamine A, B i C.
Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše stanice od oštećenja, a zbog toga se bazga koristi i u lečenju degenerativnih bolesti i kao i u prevenciji karcinoma.
Veliki je saveznik u sprečavanju gripa i prehlade jer jača imunitet. Osim toga, zova ima antivirusno i antimikrobno delovanje. Korisna je kod astme i upale disajnih puteva, jer olakšava disanje i pomaže kod iskašljavanja, a u proleće cvet možete koristiti kao sredstvo protiv peludnih alergija.
Zova sadrži i detoksikacijsko delovanje i pospešuje izlučivanje toksina iz limfnih žlezdi. Ova biljka može pomoći i kod akni, čireva, konjunktivitisa i kožnog osipa. Osim kao laksativ, deluje i kao diuretik te doprinosi zdravlju bubrega. Koristi se u stanjima gde je potrebno jače znojenje gde leči vodenu bolest. Zova se koristi i u kremama protiv pega i mrlja na koži.
Ne moramo otići u daleku prošlost da bismo saznali kako su još naše bake zovom lečile grip, prehladu, virozu, groznicu, začepljenja sinusa…
Dobro su znale za njeno svojstvo izazivanja znojenja koje je izuzetno korisno jer pomaže uklanjanju toksina iz tela i na taj način se, biljnim moćima potpomognut, čovek lakše oporavlja i izbacuje iz sebe otrovne materije, a zbog čega se može potvrditi Hipokratovo mišljenje o ovoj biljci, jer zova obnavlja sve što dotakne.
Foto: Shutterstock
Sok od zove - Priprema
Potrebno: 20 cvetova zove; 1 litar vode; 800 g šećera, sok od 1 limuna.
Priprema: U 1 litru hladne vode potopiti 20 cvetova sveže zove. Neka stoji na hladnome mestu, ali ne u frižideru, 24 sata. Procediti, dodati 800 grama šećera i sok od 1 limuna i ostaviti da odstoji još 24 sata. Povremeno promešati, da se šećer rastopi. Procediti kroz duplu gazu i sipati u boce.
Ovaj sok se pije razređen sa vodom, a možete koristiti i mineralnu gaziranu vodu za pripremu soka.
Legenda o drvetu zove
Legenda kaže da je neki car Trojan imao kozije uši. Kada je došao berberin da ga brije car mu plati u zlatnicima kako nikome ne bi pričao za njega i kozje uši. Berberin pristade, ali vremenom poče bolovati jer nikome nije smeo da kaže svoju tajnu. Tada odluči da ode u polje iskopa jednu rupu i u nju tri puta reče:
"U cara Trojana kozije uši!"
Kada je završio on zakopa rupu i bi mu lakše. Ali kako prođe neko vreme iz te rupe izniče drvo zove, a čobani koji tuda prolaze naprave od nje svirale i kako su svirali umesto muzike se čulo:
"U cara Trojana kozije uši". Tako su svi saznali za carevu tajnu.
Po ovoj legendi je drvo zove bilo dugo poznato.