HIPOKRAT JE ZVAO KOVČEGOM ZDRAVLJA Ova Božja biljka može zameniti sve lekove
Bazga, zova, baza, crna bazga, zovika, aptovina, bujad, aptika; neki od narodnih naziva su biljke koje se bele i snažno mirišu u proleće da bi nas pozvale da beremo njihovo lekovito cveće. Bazga je jedna od najstarijih i najlekovitijih biljaka na svetu.
Prema narodnim verovanjima i predanjima zova je demonsko drvo na kome borave vile, i ko ga poseče sledi mu kazna; naprotiv, ko ga čuva, tome će sve poći od ruke u napredak.
Iz zemlje kojoj je poverena tajna da car Trojan ima kozje uši, nikla je zova – kroz sviralu napravljenu od nje čuo se glas: „U cara Trojana kozje uši”.
Ona je hiljadama godina u službi čovečanstva, a Hipokrat ju je posebno cenio kada je rekao da je bazga biljka koja može da zameni sve druge lekove na zemlji. Bazga je poznata i cenjena lekovita biljka na našim prostorima, koja se vekovima koristi u prirodnoj medicini.
Poslednjih dvadesetak godina naučna zajednica sprovodi istraživanja koja potvrđuju ova brojna lekovita svojstva. Većina istraživanja bavila se uticajem bazge na lečenje gripa, prehlade, kašlja i sličnih bolesti. Rezultati nekoliko studija sugerišu da je ekstrakt bazge uporediv sa lekovima kao što je Tamiflu u lečenju gripa. Lekovita bazga pomaže u brzom oporavku, a bez loših nuspojava.
Lekovita svojstva bazge
Bazga se najviše povezuje sa oboljenjima respiratornog sistema. Bronhitis, astma, kašalj, gušenje u grudima, početni stadijum upale pluća, upale i infekcije grla… samo su neke od bolesti i stanja koja pomažu njegovoj lekovitosti. Koristi se kao biljni lek za jačanje imunološkog sistema, a kao i većina bobičastog bilja, izvor je antioksidanata.
Bazga je blag laksativ, pa se preporučuje uzimanje kod crevnih i digestivnih smetnji, a prijatnog je ukusa, što posebno cene deca. Njegova diuretička svojstva odgovaraju radu naših bubrega i urinarnog trakta.
SIRUP OD ZOVE
Sastojci za sirup od zove: 30 cvetova zove 3 l vode 4 dag limunske kiseline 3 limuna 3 kg šećera
PRIPREMA
1. Potopite cvetove zove u vodu sa limunskom kiselinom i na kriške isečenim limunovima s korom. Dobro izmešajte i ostavite da odstoji na hladnom i tamnom mestu 24 sata. 2. Drugi dan tečnost procedite, pa dodajte šećer i dobro promešajte. Ostavite da stoji još 24 sata uz povremeno mešanje. 3. Nakon 48 sati sirup je spreman za pretakanje i skladištenje u staklene flaše. Na ovaj ga način možete čuvati do godinu dana na hladnom i tamnom mestu.
Cvetovi bazge su bogati glikozidima, taninima, flavonoidima, karotenima, rutinom i vitaminom C. Bobice bazge sadrže alkaloide, karotene, tanine, organske kiseline i vitamine A, B i C. Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od oštećenja, pa samim tim i bobica bazge. koristi se kako u lečenju degenerativnih bolesti, tako i u prevenciji raka.
Odličan je saveznik u prevenciji gripa i prehlade jer jača imunitet. Pored toga, bobica bezga ima antivirusno i antimikrobno dejstvo. Koristan je kod astme i upale disajnih puteva, jer olakšava disanje i pomaže kod iskašljavanja, a u proleće možete koristiti cvet bezzge kao lek za alergiju na polen.
Bazga takođe deluje detoksikaciono i podstiče izlučivanje toksina iz limfnih žlezda. Ova biljka može pomoći i kod akni, čireva, konjuktivitisa i osipa na koži. Osim što je laksativ, deluje i kao diuretik i doprinosi zdravlju bubrega. Koristi se u uslovima gde je potrebno više znojenja i leči vodenu bolest. Bazga se takođe koristi u kremama protiv pega i fleka na koži.
Ne moramo da se vraćamo u prošlost da bismo saznali kako su naše bake koristile bobice bazge za lečenje gripa, prehlade, virusa, groznice, začepljenja sinusa…
Bili su svesni njene sposobnosti da izaziva znojenje, što je izuzetno korisno jer pomaže u uklanjanju toksina iz organizma i na taj način, potpomognut biljnim moćima, čovek se lakše oporavlja i izbacuje toksine, što može potvrditi Hipokratovo mišljenje o ovoj biljci: "bazga obnavlja sve čega se dotakne".
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)