ZAČIN I LEK KOJI SU CENILI STARI RIMLJANI Sprečava upale, štiti srce i krvne sudove

Ako volite orijentalnu kuhinju, sigurno ste u njihovim jelima osetili ukus koji podseća na limun. Tu specifičnu aromu oporog ukusa daje začin pod imenom sumak.

Osim što daje tu specifičnu aromu, takođe pojačava ukus drugih začina,kao i samih naminirca koje se pripremaju. Biljka raste na visoravnima na Mediteranu, dosta se gaji u Turskoj, u Iranu, Libanu, na Siciliji.

Kada su zrele, bobice sumaka se suše i melju u prah koji je crvenkaste boje po čemu je i dobio ime. Kao začin najbolje se slaže s mesom, na primer s ćevapima, s ribom, sa čorbama, jogurtom, kao i sa povrćem, na primer s lukom kao predjelo. Takođe, može se dodati i u osvežavajuća pića na bazi voća. 

Neka istraživanja pokazuju da ovaj začin obiluje antioksidantima, tačnije da sadrži više ovih jedinjenja od mnogih poznatih vrsta povrća i voća. Jaka antioksidativna svojstva koja se bore protiv slobodnih radikala, upalnih procesa i oksidativnog stresa uglavnom se pripisuju polifenolima kao što su antocijanini i drugi flavonoidi kao i taninima.

Osim za sprečavanje upala i za jačanje imuniteta, postoje određene naznake da sumak pomaže kod snižavanja šećera u krvi i povišenog holesterola.

Kada se koristi u obliku celog zrna tj. bobice- pozitivno deluje na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Poznato je da se još u rimsko doba ovaj začin koristio kao diuretik, za pospešivanje rada bubrega i kao sredstvo protiv nadimanja.